Нови инфлаторни удари на цене хране у свету, како ће Србија реаговати

Осим лоше жетве и енергетске кризе на раст цена хране утицало је и то што је Кина повећала тражњу и откупила готово половину залиха хране у свету. Подаци показују да су залихе ове земље на историјском максимуму и да могу да покрију потребе за годину и по дана.

Све промене које се дешавају на светском тржишту осете се и у Србији. Тако су и код нас током прошле године цене хране расле, због чега је држава реаговала доношењем Уредбе о ограничењу цена основних животних намирница.

Јасмин Хоџић је истакао да је основни циљ те Уредбе био да се заштити економски животни стандард грађана, пре свега најсиромашније популације, економски најрањивије и да се замрзавањем цена шест производа у томе и успело.

Циљ је, каже, да се терет кризе која је пре свега увезена, то су инфлаторни притисци који нису последица монетарне или фискалне политике националне владе, распореди на све актере на тржишту.

Нових 90 дана Уредбе

Такође, указује и да ће инфлаторни простисци бити присутни према проценама НБС и осталих међународних релевантних орханизација, ММФ-а и Светске банке, све до трећег квартала 2022. године. 

"Инфлаторни пристисци се настављају и идеја је да постојећу уредбу, која истиче у фебруару,  продужимо на додатних 90 дана. Ми ми смо проценили да је добро да се замрзну цене ових шест основних животних намирница и за период који долази после 10. фебруара", нагласио је Хоџић.

Објаснио је и да поред замрзавања цена основних животних производа, држава може да ограничи и трговачке марже, подизањем царинских тарифа ако би дошло до дисторзије на тржишту да на неки начин спречи извоз одређених производа, али може да реагује и пласманом робе по дисконтним ценама из Робних резерви.

Подесетио је да су, када су донели уредбу о ограничењу цене хлеба Сава на 46 динара, интервенисали са 30.000 тона пшенице по дисконтној цени млинарима.

Добра снабдевеност робних резерви

Хоџић је оценио да је стање у Републичким робним резервама добро и да они планирају у наредном периоду да увећају ниво залиха за три месеца за скоро све производе којима располажу.

"Акценат ће ставити пре свега на пшеницу, кукуруз, уље. Чак ће за одређене производе које увозимо, пасуљ пиринач и со, тај ниво залиха превазићи три месеца, тако да не постоји бојазност да ћемо остати с мањком неких производа", рекао је Хоџић.

Србија је, истиче, озбиљан произвођач хране,  међу првима у Европи, тако да може и кроз царинску политику да интервенише, ако дође до дисторзије на тржишту.

"Забрана извоза је последња мера којој се прибегава, зато што ниједна административна мера у тжишним економијама каква је наша није добра. Она је нужна и ово је сад ванредна ситуација у смислу ценовних дисторзија и начелно је била неопходна", објаснио је Хоџић.

Истакао је да је Србија у периоду јануар-новембар 2021. у односу на 2020 годину повећала размену за 25 процената а да је укупан обим спољнотрговинске размене био око 45 милијарди евра.

Међутим, Хоџић је указао да ове две пандемијске године нису уопште референтне године.