Држава убира више од 1.200 различитих непореских дажбина, шта грађани имају заузврат

Од 20 динара у Руми до чак 300 у Општини Ада – толико кошта такса за неки захтев. Невелик износ, али је права слика распона цена различитих дажбина.

Власник трговинског ланца, зависно од општине коришћење јавног простора, плаћа и по десет пута више и зависно од тога да ли је реклама са унутрашње или спољне стране излога.

"Ако имате више од једног квадратног метра, онда плаћате једну цену. Онда се ми довијамо па исечемо тај излог на 10 мањих делова да би добили ту неку цену", наводи Горан Ковачевић, власник трговинског ланца "Гомекс".

У просеку, општине око 15 одсто локалног буџета пуне таксама и накнадама. Ретки су схватили да и од тога зависи хоће ли неко започети бизнис баш код њих.

"У односу на буџет, то је неких шест до седам процената, што значи да су највећи приходи заправо регуларни законски приходи, а не неки намети који се намећу да би се надоместили проблеми на приходној страни буџета", указује Драган Луковић, саветник председника Општине Мионица.

Две трећине намета су таксе иако се од њих приходује мање, а 10 одсто накнаде. Оне су регулисане кроз 200 законских и још више подзаконских аката, и исто толико одлука локалних самоуправа.

"Дошли смо до неког списка од 1.220 и нешто републичких такси и стотинак општинских такси које се тренутно наплаћују грађанима и привреди", напомиње Јелена Бојовић из НАЛЕД-а.

Годишњи непорески издаци мере се милијардама. Неизбежно је питање шта се заузврат добија.

"Сто шездесет милијарди није мало и више је него што су неки обични порези који постоје, разлика између пореза и непореских прихода у томе што код непореских прихода грађани или привреда треба да добију нешто заузврат. Код пореза добијају начелно јавне услуге", објашњава економиста Милица Бисић.

Идеја је да убудуће ниједан непорески намет не може да се наплати без објаве у електронском регистру. Министарство финасија припрема законски оквир за то. За сада имамо Закон о накнадама, али не и о таксама.