Геополитичке игре и цена гаса – на које изворе Србија може да рачуна

У нашој земљи потрошња гаса расте. Србија троши око две и по милијарде кубика гаса годишње и већ следеће године биће потребне три милијарде, а са започетим индустријским инвестицијама, наредних година потрошња ће бити и дуплирана.

У нашој земљи на гас греје 80 одсто топлана. Гас користи и 300.000 домаћинстава. Рачуна се да ће само за две године у Србији гас и за грејање и за друге потребе имати око 550.000 домаћинстава. Акценат је на гасификацији земље.

Оно што је најважније, од ове године Србија има алтернативу у снабдевању, јер има два правца за доток руског гаса – гасовод "Балкански ток" преко Бугарске, који допрема гас из "Туског тока" и стари, северни правац снабдевања из Мађарске, украјинским гасоводом.

Главни извор снабдевања је сада "Балкански ток", а са њим, од октобра, наша земља је постала транзитна рута за гас – испоручује га Мађарској и Босни и Херцеговини. У плану је градња и других транзитних кракова тог гасовода.

Приоритет је и повећање резерви гаса. Постојеће заједничко српско-руско складиште "Банатски двор" има капацитет 450 милиона кубика гаса. Увелико се ради на пројекту његовог проширења, већ 2023. моћи ће да прими 750 милиона кубика гаса, а у наредним годинама до милијарду кубних метара гаса.

Потрошња гаса расте у читавој Европи која руским гасом покрива више од трећине својих потреба. Европски потрошачи гас из Русије добијају из више праваца – гасоводом кроз Украјину, гасоводом "Јамал-Европа" који иде преко Пољске у Немачку, "Турским током" и "Северним током 1" који дирекно цевима испод Балтичког мора спаја Русију и Немачку.

Те две земље директно спаја и гасовод "Северни ток 2" од кога се очекује да Европи обезбеди донатне количине гаса.

Гасовод "Северни ток 2" је завршен, а пуштање у рад је на чекању због нових притиска Америке, а и Немци су привремено стопирали дозволе за његов рад. Геополитичке игре великих сила и велика потражња подстичу раст цена гаса – које ове године обарају све рекорде.