Плантажа лешника никла у срцу Баната, прерађена роба тражи се и за извоз
На поручјима у Војводини где земљиште није погодно за житарице узгајају се воће и друге културе. Лешници и производи од кошуњавог воћа све су траженији и на страном тржишту, па има профита чак и када је род, као ове године због суше, умањен за трећину.
Алекса Раца има 23 године, апсолвент је на новосадском Пољопривредниом факултету, али и један од десетак узгајивача лешника у селу Накову код Кикинде.
Плантажу од 2,8 хектара је засновао пре шест година и тренутно се узгајају четири сорте лешника. Реч је о органској производњи, а уз примену агротехничких мера и заливних система, у просеку са једног хектара добије тону и по лешника.
"Особеност лешника је да је веома отпоран на мраз, до 16 степени у минусу он може да поднесе температуру. Земљиште на овом локалитету је превасходно песковито што погодује лешнику", објашњава Алекса Раца.
Пре годину дана Алекса је почео и прераду лешника. Тренутно то једини ради у Накову, а специјализоване машине и опрема му могућују прераду и другог коштуњавог воћа. Сви су производи без адитива и конзерванса.
"Лешников путер који се прави од чистог печеног лешника, хладно цеђено уље лешника и нешто ново код нас – то је мед и лешник што је замена за класичан крем", додаје Алекса Раца.
Додаје да, поред лешника који гаје, на једној мањој плантажи имају кајсије од којих се добија хладно цеђено уље коштице кајсија које је, каже, по својим својствима веома лековито.
"Такође набављамо бадем и кикирики за производњу потпуно природних путера", прича Алекса Раца.
Производња лешника постала је породични посао од којег се може лепо живети и већ им се нуди пласман робе за извоз. У породици Раца планирају проширење прерађивачких капацитета, али и подизање нових плантажа, не само лешника већ и кајсија, бадема и кикирикија.
Коментари