Брнабић: Привреда у тешким околностима показала жилавост

Ана Брнабић је обраћајући се на представљању Беле књиге Савета страних инвеститора (ФИЦ) казала да је њена импресија и утисак да је упркос пандемији пронађен најбољи начин да држава сарађује са Саветом.

"Упркос пандемији успели смо да нађемо начин да нам привреда не пада, већ да расте, али и да нађемо баланс између здравља нације, заштите здравственог система и заштите економије. Успели смо да постигнемо напредак који је лошији од оног постигнутог 2019. године, али бољи од много година пре тога", казала је Брнабић.

Додаје да су то успели иако је било много мање времена да се усредсреде на препоруке Савета јер су се бавили другим стварима да би српска привреда расла и борили се против пандемије.

"Под овако тешким околностима привреда показала је ванредну жилавост, ванредну отпорност и показали смо да смо као земља спремни да се суочимо са оваквим околностима, најтежом кризом након Другог светског рата, да наставимо да растемо, да наша привреда настави да расте и да покажемо ефикасност у доношењу одлуку и способност да те одлуке буду довољне добре да имамо неке од најбољих резултата у Европи", казала је она.

Премијерка подсећа да је пад БДП у 2020. години био 0,9 одсто, истакавши да је то један од најбољих резултата у Европи и додаје да је у 2021. години показатељ великог напретка, раста и динамике опоравка већег у односу на земље Европе то што ће Србија имати раст изнад седам одсто.

Честитала је представницима привреде на томе, као и на борби да задрже радну снагу и истакла да је то уједно и резултат мера помоћи и подршке државе привреди и грађанима у висини изнад осам милијарди евра.

"То је резултат јаке привреде и вере привреде у државу и наших пакета подршке, али такође и вере нових инвеститора у Србију јер смо наставили да добијамо инвестиције из Немачке и Јапана као најконзервативнијих", казала је Брнабић.

Премијерка истиче да када је незапосленост у неким држава драстично расла и достизала и постотак од више од 20 одсто, у Србији је расла запосленост упркос пандемији.

Говорећи о кумулативном расту српске економије од 2017. када су завршене мере фискализације, до краја 2020., износио је 17 одсто.

Када се упореди са регионом, како каже, види се колико је Србија напредовала и колико је успела да надокнади време.

Наш кумулативни раст је 2018. године био 18 одсто, Хрватске 7 одсто, Северне Македоније 6,6 одсто, Црне Горе 3,8 одсто, БиХ 9,8 одсто и Албаније 11,4 одсто.

"То показује како смо ми успели да од земље која је 2012. била на дну лествице у региону Западног Балкана и по висини плата у негативном смислу се такмичила са Албанијом и Северном Македонијом, дођемо до тога да будемо земља која има највеће плате у региону, а до краја године ће прећи и једну чланицу ЕУ", казала је Брнабић.

Ако се посматра кумулативни раст само у периоду од 2020. до 2022. године, односно период пандемије, биће виши од 10 одсто, казала је Брнабић додајући да ће самим тим бити највећи у Европи.

"Ми ћемо ове године у апсолутном износу, наш БДП ће прећи 52 милијарде евра, верујемо да ће бити око 52,4 милијарде евра. То је невероватна ствар, то је креирана нова вредност коју смо сви заједно креирали", казала је премијерка.

Према њеним речима, 2012. године је у апсолутном износу БДП Србије износио 33,7 милијарде евра, што значи да је за непуних 10 година створено скоро 20 милијарди евра додатне вредности за грађане.

Прилив страних директних инвестиција у првих 10 месеци је био од 3,14 милијарде евра, казала је Брнабић и додала да се јавни дуг држи испод 60 одсто, а да је ребалансом буџета предвиђено да ове године буде 58,2 одсто.

"И даље се држимо конзервативне фискалне и монетарне политике без обзира што постоје земље које не пазе на дефицит и јавни дуг. Ми желимо да будемо конзервативни", казала је премијерка.

Мали: Најважније је да смо сачували макроекономску стабилност

Последице кризе као што је ова са ковидом најбоље се ублажавају брзом реакцијом а Србија је то успела и успела је да да одржи макроекономску стабилност што је за привреду веома важно, оценио је министер финансија Синиша Мали на панелу после представљања Беле књиге.

Он је нагласио да сада постоји потенцијална криза изазвана инфлацијом, која према његовим речима, има два аспекта, при чему је један, велика количина новца у оптицају, глобално гледано а са друге су поремећаји у ланцима снабдевања.

"Инфлација ће се стабилизовати у другом кварталу следеће године", истакао је Мали и навео да држава када јер реч о актуелној кризи у енергетици, слуша привреду и грађане и да ће као као што је реаговала на ковид кризу одгворно и правовремено реаговати и са сваком другом кризом.

Нагласио је да је веома важно што је створен мост поверења са привредом и што она зна да ће држава помоћи ако буде потребе.

Говорећи о буџету за наредну годину, истакао је да Србија не одустаје од својих економских циљева а један од важнијих међу њима су велике капиталне инвестиције, као један од стубова нашег развоја.

Навео је да је предвјиђено 486 милијарди динара из буџета за 2022, годину за капиталне инвесриције а њима се, како је навео министер упосљава грађевинска индустрија и цело окружење чини аттрактивнијим за улагања.

Подсетио је да се од следеће године минимална зарада увећава за 9,4 одсто, да се пензије повећавају за 5,5 процената, плате у јавном сектору у просеку за 7,3 одсто као и да се наставља смањење оптерећења на плате на терет послодаваца. 

Жиофре: ЕУ подржава европски пут Србије

Шеф делегације Европске уније у Србији Емануеле Жиофре рекао је на предстваљању Беле књиге Савета страних инвеститира да 68 одсто фирми у овом Савету долази из ЕУ и истакао да је ЕУ посвећена европској перспективи Србије.

"Одлучни смо за подршку њеном европском путу, ЕУ неће бити потпуна без Западног Балкана, и он је приоритет за ЕУ, што је у протеклом периоду било више пута подвучено од стране представника ЕУ", рекао је он.

Нагласио је да Србија има веома позитивне макроекономске резултате упркос тешкој ситуацији због ковида и честитао Србији на томе.

"Лане се српска економија суочила са проблемима, а ове године је већ забележен раст. Брзо је дошао опоравак ове године", рекао је он.

Нагласио је да је Србија све ближа ЕУ и да је више од 60 одсто трговинске активнсоти наше земље је везано за ЕУ, одакле стиже и највише страних директних инвестиција, око 68 одсто.