Да ли је фосилно гориво постало инструмент спољне политике држава

За скоро пола века, од 1974. године када је избила прва енергетска криза, до данас их је било десетак и углавном су биле везане за нафту. Ова нова криза повезује се са гасом.

Срећко Ђукић је за РТС подсетио да је прва криза била политичка, када су арапске земље забраниле извоз нафте у земље које су подржавале Израел у сукобу с Арапима.

Навео је да је дошло до несташице нафте у САД, Великој Британији, Француској и другим развијеним западним земљама. Због тога и тврдњи да је нафта ограничени ресурс и да ће бити само до краја 20 века дошло је до формирања  Групе 7 и она се наредних година искључиво бавила питањем нафте.

"Дошло се до резултата да данас имамо доказаних резерви нафте у свету више него икада, дакле можемо трошити нафту наредних сто година садашњим интензитетом. Међутим, проблем је што долазимо до данашње кризе која се суочава с најавом да се потрошња фосилних горива угљеноводоника, дакле карбонских горива судара с климом и ремети је и свет је одлучио да се мора ухватити у коштац с климатским променама", објаснио је Ђукић.

Шта доноси зелена агенда ЕУ 

Главни фактор климатских проблема је, како истиче, енергија односно традиционални извори који се до сада троше – нафта, угаљ, гас и замена њих са зеленим енергијама.

"Нема енергије без велике политике, нема велике енергије без политике, то су повезане ствари, поготово последњих педесет година када је енергија постала покретач друштва, привреде нарочито", нагласио је Ђукић.

ЕУ има своју агенду о зеленој енергији и она сматра да традиционална горива треба да се замењују енергијом сунца, ветра али и новим горивом које се назначава у виду водоника. Оно би било апсолутно неутрално за климатске промене.

"Наравно до тог водоника није тако лако доћи, али земље имају врло амбициозне планове и имају чврсту намеру да то ураде, неке чак и до 2035, цела ЕУ мисли да то заврши до 2050. а Русија до 2060. године", рекао је Ђукић.

Сматра да ће произвођачи данашњих енергената у целој тој ситуацији сносити највеће последице. Само у првој години примене тог зеленог плана "Гаспром" губи три милијарде евра а до 2050. године изгубио би педесет милијарди.

Ту је, како је рекао апсолутно укључена политика и велике паре су у питању а у наредним деценијама треба очекивати велике структурне промене друштва и привреде. 

Додао је да се у кризним временима користе сви доступни извори енергије, али да та криза неће вечно трајати.

"Заборавили смо да су само пре годину и по дана котације нафте, гаса на светском тржишту биле на нултој тачки. Привреда је била стала због пандемије коронавируса", подсетио је он.

Што се тиче Пољске и земаља које користе јако велике количине угља, Ђукић је навео да ће оне морати да плаћају велике таксе што загађују атмосферу и мењају климу и да им то вероватно неће бити исплативо.

Два модела енергената без сагласности

"Монополски модел енергената у Русији је сав концентрисан у Гаспрому а други модел је у ЕУ и на западу. То је антимонополски модел и он је представљен у трећем енергетском пакету, где је подељена производња, транспорт и дистрибуција енергената. И та два модела никако не могу да нађу заједнички језик", објаснио је Ђукић.

То је, рекао је и један од разлога што је пропао Јужни ток али и разлог зашто не функционише Северни ток 2. 

"Питање је како ће он профункционисати управо због тога што Русија не жели да користи украјинске гасно-транспортне системе за продају гаса Европи. Да се Русија појави овог момента на светском тржишту гаса, а искључила се већ скоро годину дана, цене гаса би сигурно пале. И када би Русија искористила гасно-транспортни систем Украјине и продала потребан гас Европи, не би биле цене које данас важе", оценио је Ђукић.

Алтернативни извори обновљиве енергије

Рачуна се да алтернативни извори обновљив енергије данас обезбеђује од једне четвртине до једне трећине у неким земљама енергије и њихов удео ће бити повећан али неће моћи да задовоље све енергетске потребе.

Ту је, навео је Ђукић, на путу климатски неутралан водоник, нуклеарна енергија, такође климатски неутрална, и сада се после догађаја у Чернобиљу, па у Јапану свет поново враћа тој  енергији.

"Ја сам присталица нуклеарне енергије и морам подсетити да смо ми производили некада јако пуно опреме за нуклеарне електране и извозили. Мислим да ће доћи време и да су научници на трагу да се производи нуклеарна енергија потпуно безбедна. Такође, мислим да је неопходно и у тренду да те нуклеарне електране изграђује заједнички више земаља", закључио је Срећко Ђукић.