ММФ потврдио раст српског БДП од 6,5 одсто

Снажан економски опоравак је у току, подржан значајним политичким одговором власти и упркос недавном порасту случајева ковида-19, навео је ММФ.

Структурне реформе су наставиле да напредују, али још тога би требало да буде урађено.

Очекује се да ће се фискални дефицит 2022. године смањити на три одсто БДП -а како опоравак буде наставио да сазрева, што ће помоћи у обнављању финансијске одбране Србије.

Упркос недавном повећању броја случајева ковида-19, раст БДП-а је пројектован на 6,5 одсто у 2021. години и на 4,5 одсто у 2022. години.

Укупна инфлација је у септембру износила 5,7 одсто, вођена ниским базним ефектом и привременим факторима, укључујући повећање цена енергената и цена непрерађене хране због суше.

Базна инфлација је остала релативно стабилна.

Иако је ризик повећан, очекује се да ће инфлација остати изнад горње границе циљаног опсега НБС до краја 2021. године и да ће се вратити унутар циљаног опсега у 2022.

Банкарски систем остао стабилан 

Мисија ММФ, коју је предводио Јан Кес Мартеин одржала је виртуалне и личне састанке са српским властима од 11. до 22. октобра да би разговарала о напретку у оквиру ПЦИ.

У саопштењу ММФ-а по окончању састанака се наводи да ММФ очекује да ће у блиској будућности завршити разговоре о буџету за 2022.

Успешан завршетак ревизије подлеже испуњењу преосталих услова програма и одобрењу од стране Управе и Извршног одбора ММФ-а.

Разматрање од стране Одбора је оквирно заказано за децембар 2021.

Економски опоравак у Србији је у току подржан значајним политичким одговором власти.

Предвиђа се да ће увозни дефицит ове године бити смањен за око четири одсто БДП-а и у потпуности финансиран нето приливом ФДИ.

Банкарски систем је остао стабилан, ликвидан и добро капитализован. Курс је остао стабилан.

У светлу раста инфлације и њеног неизвесног изгледа, присутног и у многим другим земљама, Народна банка Србије (НБС) је почетком октобра на одговарајући начин пооштрила монетарне услове подизањем просечних репо стопа у оквиру коридора каматних стопа задржавајући политику курса непромењену.

НБС би требало да настави помно да прати кретање инфлације и да буде спремна да одговори по потреби.

Снажан фискални учинак подстакнут повећањем пореских прихода 

Фискални учинак је био снажан у 2021. години, подстакнут изузетним повећањем пореских прихода услед јаке економске активности.

Према новом ребалансу буџета, део прекомерних прихода ће финансирати додатну преко потребну инвестициону потрошњу.

Све у свему, предвиђа се да ће државни дефицит за 2021. опасти на 4,9 одсто БДП-а, два процентна поена БДП-а мање него што се првобитно очекивало и ограничиће повећање јавног дуга као резултат пандемијске кризе.

Раст међународне цене енергената представља ризик за инфлацију и економски раст.

Садашњи систем делимично регулисаних цена енергије у Србији помаже у решавању непосредног негативног утицаја на домаћинства.

Могуће мере за ублажавање негативних дугорочних ефеката изненадног повећања цена енергената на предузећа требало би да буду временски и обимно ограничене, транспарентне и недискриминаторне, засноване на објективним критеријумима. Потребно је избећи додатне фискалне ризике од државних предузећа, навофи ММФ.

Штавише, треба наставити са напорима на промовисању енергетске ефикасности.

Ако се буду одржале веће међународне цене енергената, повећања би требало да се пренесу на читаву привреду уз заштиту угрожених домаћинстава.

Договорено кључни параметри буџета за 2022. годину 

Мисија се договорила са властима о кључним параметрима буџета за 2022. који је тренутно у припреми.

Узимајући у обзир текући економски опоравак, било би прикладно сузити фискални дефицит за 2022. на три процента БДП-а, стављајући јавни дуг на јасну силазну путању, чиме би се поново изградио маневарски простор за суочавање са будућим шоковима.

Повецање плата у јавном сектору требало би да буде ограничено, а структурна повећања пензија вођена постојећом формулом индексације.

Важно је да буџет настави да обезбеђује адекватан простор за здравствену заштиту и одржава капиталне издатке изнад историјских нивоа како би се задовољиле значајне инфраструктурне потребе Србије и подржао зелени опоравак.

Одобрење буџета са дефицитом и нивоом примарне потрошње на овим линијама биће претходна акција за прву ревизију у оквиру ПЦИ.

Структурне реформе настављају да напредују, али важне реформе тек треба да се спроведу, саопштио је ММФ.

Остварен је напредак у приватизацији "Петрохемије", побољшању фискалног извештавања, јачању управљања фискалним ризицима и јачању контроле државне помоћи.

Имплементација нове стратегије развоја тржишта капитала биће важна за подршку домаћим инвестицијама.

ММФ поздравља посвећеност власти да се позабаве нерешеним реформским потребама, укључујући увођење новог информационог система платног списка, учвршћивање средњорочне фискалне дисциплине новим сетом фискалних правила, наставак имплементације нове стратегије власништва у државним предузећима и обезбеђивање зеленог опоравка.