субота, 09.10.2021, 06:00 -> 06:05
Извор: РТС
Аутор: Драган Стојев
Инфлација и штедни улози у динарима - да ли треба ставити прст на чело или на дигитрон
Народна банка Србије задржала је референтну каматну стопу у висини од једног процента. Ипак, због повећања инфлације предузета је прва мера ка пооштравању монетарних услова, јер је просечна репо стопа повећана са 0,13 на 0,24 одсто чиме се регулише количина новца у оптицају. Повећана стопа инфлације, сматрају у Народној банци, у највећој мери последица је ниске прошлогодишње базе и фактора на страни понуде, на које монетарна политика не може да утиче. Штедни улози од 12 милијарди евра и 100 милијарди динара нису угрожени, сматрају у НБС и позивају грађане да улажу у штедне улоге који су исплативији.
Народна банка саопштава да је у августу забележена међугодишња инфлација од 4,3 одсто, што је резултат повећања цена хране и енергената. Референтна камата је остала иста и то је олакшање за све кориснике динарских кредита.
Грађане занима највише да ли је тиме угрожена вредност штедних улога у динарима.
Саво Јаковљевић, директор сектора истраживања у НБС каже да се не доводи у питање очување вредности штедње зато што не треба гледати инфлацију у једном месецу.
"Почетком године смо имали стопу инфлације једва изнад један посто. Од почетка године просечна инфлација је 2,7 посто. Значи, штедни улози грађана нису угрожени, чак напротив када се грађани одлучују да штеде они сагледавају целокупан макроекономски амбијент који је очуван и у време пандемије, и перспективе су такве да имамо убрзан раст", каже Саво Јаковљевић.
У Народној банци истичу да се исплативост штедње не гледа у једном месецу већ у кварталима. Уколико упоредимо штедњу у динарима и еврима, у последњих осам година, јасна је исплативост штедње у динарима у односу на евре.
"Раст штедње у последњих десет година 400 одсто у динарима и 35 одсто у еврима. Поставља се питање зашто људи више штеде у динарима, има више разлога, један – стимулативнија каматна стопа него када што штедите у еврима, а с друге стране постигнута је макроекономска стабилност", каже Владимир Васић, генерални секретар Удружења банака Србије.
Да сте сваке године орочавали 100.000 динара добили бисте камату за 33.600 динара или 286 евра више од штедише који је положио исту суму у противвредности у еврима. Само у 2020. години за орочених 100.000 динара камата на динаре у односу на евре била је већа за 1.900 динара или 16 евра.
У Народној банци процењују да ће се раст цена наставити до краја године и да би смањење стопе инфлације требало очекивати у другој половини 2022. године. То значи да ће и инфлацији бити у просеку од око три одсто.
Да ли ће то определити штедише да инвестирају у некретнине, троше новац или штеде, умногоме ће зависити од дешавања пре свега на европском нивоу.
Коментари