НБС: Инфлација у Србији мања него у већини земаља региона

У саопштењу се истиче да део стручне јавности олако прелази преко чињеница које од почетка ове године суштински опредељују кретање цена широм света.

Те чињенице подразумевају да су међугодишње стопе инфлације током ове године, а нарочито од априла, под утицајем ниске базе из истог периода прошле године, када је тражња за великим бројем производа била најнижа и када су све земље имале знатно ниже стопе инфлације од уобичајених.

Ово се, пре свега, односи на цене нафте које су током пандемије дошле до својих минималних нивоа, да би се са опоравком тражње током ове године опоравиле, надмашиле преткризне нивое и последњих месеци су значајно више него прошле године.

То је, објашњавају из Народне банке, утицало да деривати нафте имају висок допринос инфлацији свуда у свету, па и код нас, где је скоро четвртина августовске инфлације директна последица раста светске цене нафте и деривата нафте на домаћем тржишту.

Наводи се да су цене осталих примарних производа и индустријских сировина такође расле на глобалном нивоу паралелно са опоравком економске активности.

Цене нафте и хране највише утичу на инфлацију

Тај раст је у највећем броју земаља бржи од очекивања и доводи до застоја у производњи и снабдевању, односно до ситуација у којима понуда не може у кратком року да задовољи нагли раст тражње, што показују и глобалне цене житарица, уљарица и других пољопривредних производа.

"Уколико посматрамо само непрерађену храну, воће, поврће и месо, раст њихових цена чини скоро четвртину укупне инфлације, а ако на то додамо и цене прерађене хране, цене хране чине више од трећине августовске међугодишње инфлације. У целини посматрано, реч је о факторима на које монетарна политика не може да утиче", наглашава се у саопштењу НБС.

Додаје се да се поред тога, глобални раст цена поклопио сушом која се одразила на кретање цена пољопривредних производа на домаћем тржишту, пре свега на поскупљење воћа, поврћа и меса.

"И кад се има то све у виду шта се може закључити – да ли је раст инфлације очекиван? Јесте. Да ли је раст инфлације најављен? Јесте. Да ли је тренутно мањи него у већини других земаља у развоју? Јесте. Да ли је глобални феномен? Јесте, и то такав на који мале и отворене економије својим мерама не могу да утичу", наглашава Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије.

Она понавља да ћемо оваква кретања у инфлацији имати још неко време, до краја ове и у првим месецима наредне године и подсећа да се у економији каже, да ће виша инфлација постојати док се не исцрпу ефекти ниске базе и привремених поремећаја на глобалном тржишту, односно док се ствари на глобалном нивоу не врате у нормалу.

Истиче да је, када је реч о инфлацији, поред укупне стопе неопходно посматрати и базну инфлацију, јер је то део инфлације на који мере монетарне политике могу да утичу.

"Базна инфлација је у августу износила 1,8 одсто, а на нивоу од око два одсто креће се све време од почетка године" наводи Табаковићева.

Додаје да не треба заборавити ни да су друге земље, поред глобалне компоненте инфлације, суочене и са утицајем волатилности девизног курса на инфлацију.

"Да девизни курс динара према евру није стабилан као што јесте, да Народна банка Србије не ради посао на начин на који га ради, бојим се да би се инфлација у Србији одавно нашла на нивоима од преко пет одсто, а да би пад пословног и потрошачког поверења до којег би дошло угрозио и економски опоравак који је важан за пословање привреде и за даљи раст животног стандарда нашег становништва", закључује Јоргованка Табаковић.