Хрватска пољопривреда десеткована по уласку у ЕУ, њихово искуство може помоћи Србији

Више од 40 одсто пољопривредних газдинстава након уласка Хрватске у ЕУ је угашено. Само упорни и они који су озбиљно схватили овај сектор привреде данас послују.

Игор Решетар се од 1992. бави производњом млека, која је највише погођена у Хрватској, након коришћења помоћи из фондова, увећао је производњу али се и даље бори за опстанак.

"Задњих двадесет година константно имам некаква задужења и константно некаква суфинанцирања, јер практички све те пројекте гдје Европа даје новац морате све сами исфинанцирати, дословце оно 100 посто и тек онда добијате некакав поврат", прича Игор Решетар.

Дамир Месарић из Белице бави се производњом меркантилног кромпира, бележи успех и задовољан производњом коју су унапредили средствима из фондова ЕУ.

"Спрва је то било јако тешко и било је јако комплицирано, ријетки су се одлучивали на такав посао, данас је то, ја бих рекао, уходани посао", наводи Дамир.

Немилосрдно тржиште 

Европско тржиште је немилосрдно и не прашта грешке, зато је веома важно да свако ко уђе у трку максимално уложи и знање и труд да би пратио конкуренцију.

"Мислим да је чланство у ЕУ сјајна прилика за побједнике и оно помаже онима који су добри да буду још бољи. Не смију се заборавити нити губитници, постоје мјере којима се може помоћи таквим пољопривредним произвођачима и да се њихове активности некако приведу крају", истиче Ружица Гело, бивша чланица преговарачке групе.

Да бисте ушли у трку и искористили средства из претприступних фондова, савет који долази из комшилука је обавезно коришћење услуга консултаната, јер без њих и њиховог искуства, минимална грешка и пропуст приликом аплицирања може вас коштати целог пројекта и финансија.

"Ја разумијем да су њихове тарифе за пољопривредне произвођаче можда високе, али и њихове успуге се по правилу суфинанцирају из претприступних и постприступних фондова, тако да се трошак израде пројекта дели између произвођача и фондова ЕУ", додаје Ружица Гело.

Искуства пољопривредних произвођача у Хрватској говоре да коришћење средстава ЕУ фондова помаже у унапређењу пољопривреде, али исто тако носе са собом одређена правила и обавезе који морају да се поштују уколико желите да опстанете и да се позиционирате на тржишту.