Читај ми!

За кућу која нема шљиву, говорило се да нема ни домаћина ни гостију – гране отежале од рода подно Рудника

Шљива је и даље најзаступљенија воћна врста у Србији и гаји се на око 73.000 хектара. Око 70 одсто укупне производње је у западној Србији и Шумадији. У околини Крагујевца, у варошици Страгари, поред традиционалних сорти, подижу се нови засади са сортама које тржиште тражи. У част тог воћа, обновљена је привредно-туристичка манифестација "Шумадијски дани шљиве", која окупља воћаре и прерађиваче из тог краја.

Заплавели се воћњаци подно моћног Рудника, гране отежале од обилног рода. Марковићи из Маслошева гаје чачанске сотре – гроса фелицију и шљиву стенлеј. Принос им је од 30 до 40 тона по хектару. Подижу се нови шљивици, са сортама које имају квалитет, а ове године и добру цену.

"Прва класа ове чачанске ране сорте је била 60 динара, за ракију је била 20 динара. Чачанска лепотица је имала цену од 50 динара, а за индустрију је била 35", каже Веља Марковић из Маслошева код Крагујевца.

"Ја сам већ остао на селу и планирам проширење својих култура: шљиве, јабуке или вишње. Нешто смо старијих засада заменили млађим, урадили смо хладњачу", каже Момчило Вујић из Котраже код Крагујевца.

Воћари у подрудничким селима највећи су произвођачи шљиве у Шумадији. Део рода већ је отишао је у Немачку, Холандију, Италију, нешто мање и у Русију.

Шљива је свето српско дрво. За кућу која нема шљиву, говорило се да нема ни домаћина ни гостију.

Са природом и од природе, овде се одувек живело. Зато и не чуди што су вредни мештани организовали дане шљиве – која им је вековима и храна и лек.

"Врло радо прерађујемо све од шљиве. И сушимо их и правимо компот, остављамо шљиве за компот деци. Ништа здравије нема", каже Миланка Глишић из Страгара.

"Баш је лепо. Ја волим да се чује, да се види и у свету. Ту има и странаца, има свега, да дођу да виде, да се врате у село", рекла је Станка Лукић из Страгара. 

Бојан Павловић, директор ГТО Крагујевац, каже да је то прилика да се људи друже, то је прилика да им људи дођу и да они који дођу са стране упознају се чиме то овај крај располаже.

Раскошна природа, културно-историјско наслеђе, ловишта, адути су овог краја. И радни, гостољубиви мештани, који се боре за опстанак својих села. Вековних шљивара и огњишта.

четвртак, 28. март 2024.
18° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво