Читај ми!

За четири године основано скоро 1.000 нових задруга, шта су донеле пољопривредницима

Да би опстали мали произвођачи морају да се удружују. До пре четири године задруге су сматране тековинама социјализма и превазиђеном формом пословања. Међутим, од када је покренут пројекат "500 задруга у 500 села", расте поверење у задругарство и заједнички наступ на тржишту. За четири године у Србији је основано чак 956 нових задруга.

Без задруге нема јаког села, тврде стручњаци. Управо на тој идеји је 2017. покренут пројекат "500 задруга у 500 села" – да ојача мале произвођаче и задржи људе на селу.

Једна од новоформираних задруга јесте и пчеларска задруга Апи хом из Ниша чији је пројекат унапређења производње држава увидела и подржала га.

Тања Радосављевић, директорка Пчеларске задруге Апи хом каже да су добили средства у висини од око седам милиона динара које су искористили за набавку опреме за производњу и паковање шећерних погача за прехрану пчела и линију за производњу сатних основа.

"То што од нас однесу сирово у облику погача, сигурни смо да ћемо да добијемо назад исти тај восак без одбитка, без растура, без скривених цевовода, додавања парафина", каже кооперант Зоран Радосављевић.

Од две задруге из Лазаревца и једне из Коњуха 2018. године настала је сложена задруга "Морава Фрувег" са циљем да окупи произвођаче из краја и прерађује корнишоне. Тренутно се у том крају произведе између 15 и 20 хиљада тона краставчића, који се извозе као сировина.

Дејан Миладиновић, директор сложене задруге "Морава Фрувег" Лазаревац каже да само тако могу да се задрже млади људе на селу, да се организују око једне веће идеје, да окупе најмање 250 до 300 коопераната, да би линија и задруга могли да раде бар 11 месеци у години.

Славица Јовановић, повртарка из Лазаревца каже да заједно са задругом можете у кооперативи да обезбедите хемијска средства, ђубриво, све што вам је потребно за производњу.

"Онда имате гарантован пласман, немате потребе да лутате. У сваком случају је свака задруга добродошла у свакој средини, поготово код нас где је 90 одсто младих отишло за бољим животом", рекла је Јовановићева.

Од 2017. године до сада формирано је 956 нових задруга, а пре тога чак 100 их се годишње гасило. У програм обнове задругарства до сада је уложено милијарду и 700 милиона динара.

Бесповратна средства добиле 152 задруге

Бесповратна средства од највише 15 милиона динара за старе и 7,5 за новонастале добиле су 152 задруге.

"Намена средстава – нови воћњаци, нови повртњаци, нове стаје, матична стада, механизација, више фазе прераде, 152 фабрике под отвореним небом. Хиљаде људи се удружило као кооперанти, као задругари, породице. Нашли су свој бољитак у томе", рекао је Милан Кркобабић, министар за бригу о селу.

Ове године за подстицаје је конкурисало више од 300 задруга. На располагању им је укупно 500 милиона динара, а у наредних месец дана знаће се којих 60-ак ће и добити новац за своје пројекте.

четвртак, 28. март 2024.
19° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво