На зараслим ливадама добро рађају ветропаркови и ничу панели

Пољопривредно земљиште нису само квалитетне оранице већ и десетине хиљада хектара пашњака, ливада, мочвара и другог неквалитетног земљишта.

"Шабац има 1.133 хектара државног пољопривредног земљишта. Преко 200 хектара је сигурно тог запарложеног земљишта које се не користи годинама. Ове године је остало 353 хектара које смо ми у поступку лицитације спровели али нико се није јавио, није било заинтересованих", рекао је члан Градског већа задужен за пољопривреду у Шапцу Милутин Стојиновић.

Државно пољопривредно земљиште које годинама зараста у коров сада може да се користи у друге сврхе. Да се подижу ветропаркови, постављају соларни панели или за експлоатацију песка, шљунка, камена... А држава и општине би коначно од његовог издавања имале приход. У општини Алибунар од око 11.000 хектара, готово 2.000 није издато.

"Ми смо кошавско подручје, где је познато да је погодно за ветропаркове, тако да би на том земљишту могло да се инвестира у ту грану. У општини Алибунар већ партиципирају ветропаркови и већ постоје, тако да постоји још интересовања и то је нешто што ће се још развијати у будућности", наводи Зоран Стојиљковић, председник Комисије за израду годишњег програма издавања пољопривредног земљишта у државној својини. 

На територији града Сомбора има више од 28.000 хектара државног пољопривредног земљишта. Чак 11 посто тог земљишта пољопривредницима није интересантно.

"Око 1.700 хектара ливада, 720 хектара пашњака, око 300 хектара њиве шесте и седме класе и око 183 хектара под трстицима и мочварама који остају неиздати сваке године. Имајући у виду карактеристике климе на територији града најбоље би било да се ово земљиште користи за изградњу соларних електрана, тј. за постављање соларних панела", наводи Владимир Катанић, начелник Одељења за пољопривреду и заштиту животне средине у Сомбору.

Надлежни објашњавају Уредба је само основ за коришћење државног пољопривредног земљишта.

Све активности на њему морају бити у складу са важећим прописима – од заштите животне средине, закона о рударству и енергетици, до правила о планирању и изградњи. Закуп је могућ искључиво јавним надметањем преко посебне апликације.

"До земљшта може доћи само лице које у овом поступку, који је потпуно транспарентан и без могућности дискреционих овлашћења било ког службеника у овом поступку, понуди највишу цену. Почетна цена је петоструки износ просечне цене закупа државног пољопривредног земљишта у Србији, што је негде око 125.000 динара по хектару. Када се ради о нуђењу државног земљишта за потребе експлоатације, вађење песка, шљунка, камена, пошто су то послови где долази до највеће промене на земљишту ту је почетна цена тридесетоструки износ просечне цене закупа што је 760.000 динара", објашњава Бранко Лакић, в. д. директора Управе за пољопривредно земљиште.

Уговор о закупу може да се закључи најдуже на тридесет година. Инвеститор је у обавези да изради пројекат враћања земљишта у првобитно стање са пројекцијом трошкова. Тридесет одсто износа мора одмах да депонује на рачун Министарства, а осталих 70 одсто најкасније пет година пре истека уговора.