Табаковић: Висока априлска инфлација привремена, државним давањима спречен већи пад личне потрошње и БДП-а

Јоргованка Табаковић у разговору за Танјуг објашњава да је сада под утицајем изласка из пандемије и раста цена примарних производа на светском тржишту инфлација у већини земаља, па и у Србији, нешто већа него прошле године.

"Привремени фактори који утичу на такво кретање инфлације су пре свега светска цена нафте, која се, након историјски најнижег нивоа забележеног у току пандемије, ове године опоравља и достигла је преткризни ниво. То се прелива на раст цена деривата нафте у свим земљама, па и у Србији", истиче Табаковићева.

Каже да је поред цене нафте, привремени фактор раста инфлације и раст цена хране.

Он је пре свега последица виших цена примарних пољопривредних производа на светском тржишту и раста цена поврћа на домаћем тржишту у априлу због хладног времена, као и ниске базе из истог периода претходне године.

"Престанак деловања ових фактора и излазак овогодишњих поскупљења хране и нафтних деривата из међугодишњег обрачуна инфлације, допринеће да се инфлација од другог тромесечја наредне године нађе у доњем делу циљаног распона од три плус-минус 1,5 одсто", наглашава Јоргованка Табаковић.

На питање колико лична потрошња доприноси привредном расту и какав утицај на потрошњу и раст имају мере помоћи државе грађанима, она одговара да је ова потрошња један од стубова привредног раста у свим земљама.

Истиче да је једино привредни раст од кога корист имају сви слојеви друштва одржив и пожељан у дугом року.

Каже, међутим, да није суштина у томе да ли лична потрошња расте, већ по којој стопи.

"Потребно је да у средњем и дугом року лична потрошња расте нешто спорије од укупног бруто домаћег производа (БДП), чиме се њено учешће у БДП-у постепено смањује, а истовремено отвара простор за раст инвестиција и нето извоза. То је најпожељнији модел привредног раста и управо по њему српска привреда расте од 2015. године", објашњава Табаковићева.

"Захваљујући државним давањима спречен већи пад личне потрошње и БДП-а"

Када је реч о утицају једнократних државних давања на личну потрошњу, Јоргованка Табаковић истиче да та веза свакако постоји, јер ове мере доприносе расту расположивог дохотка, а тиме и расту потрошње.

Табаковићева указује да је захваљујући државним давањима током прошле године, између осталог, спречен и већи пад личне потрошње и укупног БДП-а.

"Осим што су давања државе повећала доходак становништва, пакет помоћи грађанима и привреди је допринео очувању производних капацитета и радних места и тако спречио већи пад пословног и потрошачког поверења", објашњава Табаковићева.

Додаје да би, према процени НБС, пад БДП-а у Србији лане уместо један одсто износио више од шест процената да није било пакета монетарних и фискалних мера.

Опоравак би, уместо неколико квартала, трајао неколико година, што се, наводи Табаковићева, десило током претходне кризе, када је ниво БДП-а из 2008. године достигнут тек четири године касније.

Према њеним речима, у овој години се очекује реални раст БДП-а од шест одсто и више, а оволиком расту би, поред раста фиксних инвестиција, највећи допринос требало да пружи управо раст личне потрошње, а он се процењује на око три процентна поена.