Нико не купује пештерску јагњад, фармери траже помоћ државе

Уз све недаће суровог живота у српском сибиру, пештерске сточаре више него икада мучи коме да продају пристиглу јагњад.

"Само у мом селу Биоцу има око 7.000 јагњади непродатих и оваца које се гаје на висоравни Пештери, а на целој висоравни има око 35.000 јагњади. Град је уништио све, немамо чим да зазимимо стоку. Јесте да држава даје 7.000 субвенције за овце, даје 2.000 с јагњета, али једна овца једе 50 до 60 евра само за зиму, а где нам је летина", пита Енвер Дацић из села Биоц на Пештерској висоравни.

Пештерски сточари нуде јагњад по веома ниским ценама, од само 200 и 250 динара по килограму живе мере, али и поред тога купаца нема. Сточари су забринути да, ако овако дочекају зиму, неће моћи да прехране стадо.

"Највише накупци узимају на вересију. Неком плате, неком не плате, неком се одуготежи. Ово нам је једини извор прихода. Имам четворо деце и од овога посла хранимо децу. Ово нам је једини приход", каже Медо Шкријељ из села Бороштица.

Стручњаци су израчунали да би Пештерска висораван могла да прехрани цео Балкан. Некада се на њеним пашњацима гајило више од 40.000 грла крупне стоке и око 60.000 оваца.

"Могућност локалне самоуправе да се помогне пољопривредним произвођачима да реше тај проблем врло је мала. Оно што ми стратешки желимо да урадимо је да створимо амбијент да се нека велика кланица, у пуном смислу те речи, са јасно дефинисаниом кооперацијом, односима итд, привуче и да на тај начин директни пољопривредни произвођачи имају сигуран пласман", указује председник Општине Сјеница Муниб Мујагић.

Проблем откупа натерао је многе сточаре да смање стада. Мало ко се одлучује да јагњад остави за "проширену репродукцију", јер што је стадо бројније, невоље са откупом су веће.