Нови аранжман са ММФ-ом – савет, подршка или искуство за раст српске привреде

Председник Фискалног савета Павле Петровић каже да је Србији у сваком случају користан нови аранжман, јер је са целим светом и Европом прошла кроз ову кризу.

"То је довело до повећања јавног дуга, и у Србији и у Европи, што је било очекивано. Тако да предстоји један део блаже консолидације да би се вратили на добро стање јавних финансија. Други разлог је што Србија треба да спроведе привредне, структурне реформе и ту је помоћ, пре свега стручна, добродошла", каже Поповић.

Председник Савета гувернера НБС и професор Факултета ФЕФА Небојша Савић напомиње да је важно што Србија може да користи и туђа искуства.

"Знање и искуство које има ММФ у примени широм света су драгоцена. Мислим да је јако важно за Србију да има аранжман са ММФ-ом. Ми смо на корак од добијања инвестиционог рејтинга и јако је важно да тада ту буде ММФ. Инвеститори то прате, али када једна глобална финансијска организација врши ревизије и ту констатује шта констатује, а ту су углавном позитивни резултати, онда је то сигнал за инвеститоре", рекао је Савић.

"Бол на кратак рок" и реформа великих предузећа 

Петровић наводи да је важно да се улога ММФ-а, у погледу стандарда, знања и анализа, пренесе овде.

"Друго је и подстрек да се крене ка томе што на кратак рок боли, али на средњи и дужи рок доноси резултате. Ту је први блок реформи јавних предузећа. ММФ се залагао да се крене са реформом ЕПС-а, то је предлагао и Фискални савет. Добро је чути да министар Мали ставља у програм да се та реформа најзад покрене. Друга ствар је да се ЕПС ставио на дневни ред 2014. и 2015. С друге стране, с министарком Михајловић, као да се неке ствари покрећу. ЕПС је и највећи загађивач, ту су потребне и велике инвестиције", навео је Поповић.

Када би систем као што је ЕПС постао ефикасан, он би, како истиче, вукао привредни раст, а овако тавори. Колико је то велики проблем, додаје, види се због загађења.

"Нове инвестиције не би ишле у улагање за екологију. Ако бисмо сад били у ЕУ, таксе које бисмо плаћали због загађења, подигле би цену за 50 одсто. То је стварно огроман залогај и изазов да се уради нешто велико за ову земљу", каже Поповић.

Требало би уредити и систем плата у јавном сектору 

Савић наводи да је ММФ рекао три ствари – како наставити реформе, друга ствар је зелена агенда и структурне реформе као трећа ствар.

"Морамо да решимо неколико ствари, њих Фонд наводи и експлицитно – пре свега владавина права и решавање проблема јавних предузећа. Она морају да постану ефикасна и да постану конкурентна и да постоји корпоративна структура. Сви ћемо имати корист од тога", наводи Савић.

Поповић напомиње да је код пензија систем уведен, склоњена је ад хок одлука и то је и ММФ прихватио и треба се држати тог принципа.

"Нема ко шта да даје, пензије су зарађене док сте радили, а сада је постигнут друштвени договор да се дају преко швајцарске формуле. Идуће године ће порасти онолико колико порасте БДП. Сваки други волунтаризам и ад хок промене тог система биле би погубне. То је мишљење и ММФ-а", наводи Петровић.

Нема бојазни од инфлације 

Истиче да платни разреди кореспондирају са евентуалним растом плата.

"Као што је систематски уређен пензиони систем, тако би требало уредити и систем плата у јавном сектору, регулисати односе плата. Плате у здравству још заостају за платама у полицији и војсци. Систем би требало да обухвати цео јавни сектор", истиче Поповић.

Код нас, напомиње Савић, нема бојазни од инфлације. Ни перцепција привреде, ни финансијских институција не указује на то.

Павле Петровић наводи да у постковид времену у економској политици Србије је да се као и у осталим земљава Централне и Источне Европе да се смањи буџетски дефицит и очигледно је да су дефицити од седам и осам одсто рекордни у Србији.

"Прва ствар коју би требало Србија да уради јесте да се смањи тај дефицит следеће године на неких три одсто БДП-а. То је враћање у нормалу. Привредни раст је најпре покренут великим јавним инвестицијама. Лакша ствар је да у том смањењу дефицита са седам на три посто је да неће бити потребне велике рестрикције. Престанком потребе за помоћи привреди смањују се и расходи и дефицит", напомиње Петровић.

Без повратка на старо

Савић наводи да су важне јавне инвестиције.

"Инфраструктура је важна јер ствара приватном сектору добре услове на локацијама. Инвеститор ће ту да гледа да ли има пут, железницу, интернет и тако даље. Мали привредници би требало да буду максимално активни да своје пословне моделе прилагоде новој економији која је настала после ковида. Нема повратка на старо. Дигитализација и много бржи и бољи приступ потрошачу. Ако нисте спремни на дневну оцену, нестаћете с тржишта", истиче Савић.

Сматра да је ризик да упаднемо у замку средње развијености у које су упале многе земље на свету. Колико наши привредници буду иновативни, толико ће и Србија превазићи средњу развијеност, сматра Савић.

Поповић напомиње да Србија има потенцијал да расте пет одсто и преко пет одсто.

"Тај раст би се десио ако би она значајно унапредила своје институције, да се смањи корупција и унапреди владавина права. Када бисмо ушли у тај режим, онда бисмо тај раст могли да остваримо."

Поповић наводи да Фискални савет жели да дâ подршку да се фискална стратегија и оствари.

"Проблем је да већ другу или трећу годину заредом да Влада у јуну донесе стратегију, а онда одједном у септембру и октобру кажу да ће плате почети да расту. Нек се Влада држи и планова које је донела", закључио је Поповић.