Читај ми!

Српско црвено злато ове године може имати рекордну цену, а у малини се крије још један потенцијал

Прошле сезоне произвођачи малина били су задовољни откупним ценама, а због пада приноса и дефицита на светском тржишту, очекује се да би ове сезоне килограм овог воћа бити и скупљи. У Чилеу ових дана приводи се крају шпиц бербе, у којој бележе пад производње, али је зато килограм прве класе микера премашио цену од четири и по евра.

Док су у нижим деловима већ започели радови у малињацима, у брдско планинским крајевима снег то није дозволио. Произвођачи тврде да осигуравајуће куће за то немају разумевања, а уз то су промењени и други услови, међу којима је и одбитна франшиза.

"Такозване интегралне у односу на пет посто, тако да то сматрам да није ни коректно ни у реду, али тиме би требало да се позабави држава, а не ми произвођачи малина. Нама је услов да осигурамо до 28. фебруара, јер после 28. фебруара нема осигурања од мраза и снега. Значи, ми смо везани са временом, значи 28. фебруара морамо бити осигурани, а кад ћемо моћи да вежемо малину, то не зависи од нас, него зависи од Бога и природе", указује Владимир Николић, председник удружења малинара "Црвено злато" Косјерић.

На јужној хемисфери произвођачи приводе крају овогодишњу бербу уз пад приноса и високе цене. Због дефицита малина на светском тржишту, ових дана произвођачи кажу да су од појединих хладњача изложени предоткупној кампањи.

У многим хладњачама залихе су сведене на минимум или их уопште нема. А да је порасла потражња за малинама и на домаћем тржишту, сведочи податак да је пре неколико дана одређена количина продата по цени од чак 410 динара по килограму.

"Они који нису везани уговорима имају добре цене, за разлику од људи, који су због непознавања стања тржишта прилично неповољне уговоре у претходне две, три године потписивали. Тако да сада више плаћају малину на српском тржишту, од малих хладњачара, а извозе је по нижим ценама на светско тржиште", објашњава др Александар Лепосавић, експерт за јагодичасто воће.

Уместо сировине, већи профит је извоз готових производа. Поред сокова и других прерађевина, Србија има воћни потенцијал и за вина, која нису само од грожђа.

"Као што је на пример малина, уопште позната у целом свету, вина од купине, већ да кажем традиционално познато, али исто тако и вино од јагоде, или од рибизле, или од ароније и чак неких раритета егзотике неке као што је на пример вино од жуте малине. И то је нешто врло специфично, имамо огроман простор, јер тржиште то тражи", наводи Зоран Радовановић из радне групе за производњу воћних вина.

Радна група за производњу вина, Привредна комора и Министарство пољопривреде раде на промени законске регулативе, како би поспешили ту производњу. Од тога би бољу зараду имали и произвођачи, који се надају да елементарне непогоде неће угрозити овогодишњи род.

петак, 19. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво