Зашто сваке године пропадају десетине хиљада фирми

Статистика уме да завара. Број блокираних фирми у јануару јесте велики, али је прошле године било 5.000 више блокираних фирми него сада.

Драган Лончар са Економског факултета истиче да ако је реч о ланцу блокирања јасно је да је реч о компанији која је дуже у кризи ликвидности. "Ако имамо први пут блокаду рачуна неке компаније, онда се поставља питање да ли је то последица неликвидности компаније или последица неког бирократског разлога", наводи Лончар.

Из регистра привредних субјеката прошле године је избрисано 8.000 привредних друштава и 22.000 предузетника, највише по службеној дужности због недостављања финансијских извештаја за две узастопне године или на захтев Народне банке Србије, због непрекидне блокаде рачуна дуже од две године.

Милан Лучић, директор Агенције за привредне регистре каже да је АПР у 2019. години обрисао 27.000 привредних друштава од чега 24.400 у процесу принудне ликвидације. "Овај број не треба да завара, зато што је те године први пут спроведена принудна ликвидација, па је зато број већи. Ако гледамо тај остатак, он је сличан и 2019. и 2020. године", указује Лучић.

Неспорно, криза у време ковида више је погодила микро и мала предузећа од великих. Није изненађење ни то што су најугроженији туризам, хотелијерство, индустрија забаве или саобраћај, док фармацеутској индустрији или онлајн продаји посао цвета. Међутим, нису ни све фирме у оквиру исте бранше у једнаком положају.

Лоше планирање и нереални циљеви

Пословни консултант Биљана Трифуновић напомиње да предузетници не праве довољно добар план.

План се не прати, постављају се циљеви који представају жеље власника а не оно што се може. Када дођу до пара, онда се углавном крпе рупе које већ постоје", додаје Трифуновићева.

У Унији послодаваца Србије (УПС) не споре да један број фирми неће преживети кризу упркос државним пакетима помоћи, али да здрав део српске привреде треба да се припреми за кризу потражње која нам следи.

"Једини начин како то можемо да урадимо је да упумпамо ликвидност и ефективу у привреду. Мислим да смо ми у овом тренутку довољно јака привреда да можда можемо да размишљамо и о примарном и о секундарном тржишту емисија корпоративних обвезница", сматра Слободан Ђиновић из УПС-а.

У прилог томе и податак да је у прошлој години истовремено основано 9.000 привредних друштава, највише за трговину, рачунарско програмирање, изградњу објеката али и угоститељство, друмски транспорт и изнајмљивање и управљање некретнинама.