Читај ми!

Може ли пад Еурибора да смањи рате кредита у Србији

Према подацима Кредитног бироа Удружења банака, просечан стамбени кредит у Србији износи три и по милиона динара. У Србији има више од 131.000 стамбених кредита. Не чуди зато што је пад Eурибора, европске камате која утиче на цену задужења у Србији, за пола процента изазвао пажњу. Љубица Пантелић са Београдске банкарске академије објашњава на основу чега банке смањују каматне стопе.

Љубица Пантелић са Београдске банкарске академије навела је за РТС да тарифници банака нису прописани законском регулативом и да свака банка појединачно доноси одлуке о ценама својих услуга, што зависи од тржишних услова и интерних околности са којима се банка суочава.

"Врло је могуће да су одређене банке промениле цену својих услуга које пружају својим корисницима, али свака промена било које услуге банке подразумева да се корисници о томе обавесте писмено и имају рок од 60 дана да се са тиме усагласе", рекла је Љубица Пантелић током гостовања у Јутарњем програму.

Напоменула је да, уколико се корисници не огласе, подразумева се да прихватају нове услове пословања банке, као и да корисници имају право да раскину уговор без трошкова уколико их банка није обавестила о промени услова.

Љубица Пантелић је навела да банке повећавају цене услуга "у крајњим тренуцима" и да су такве одлуке непопуларне и не наилазе на добар одзив код клијената.

"Обзиром да је претходни период био тежак и за банке, као и за сва друга правна лица и учеснике на тржишту, могуће је да су се неке од банака суочиле са тешкоћама у пословању и да су као излаз нашле поскупљење трансакционих услуга, односно ту крајњу меру да подигну цену својих услуга", истакла је Пантелићева.

"Eурибор има тренд пада дужи низ година" 

Говорећи о паду Еурибора, Љубица Пантелић је рекла да је у овом тренутку тешко говорити о кретању каматних стопа, пошто Еурибор и све каматне стопе на тржишту имају тренд пада у дужем низу година изазване економским факторима, а да су у претходној години томе додати и неекономски фактори.

"Ниво на којем се сада налази Еурибор је историјски минимум, односно, за те неке стопе је чак максималних -0,5 посто, док је у претходних десет година био и пет посто, ако причамо о октобру 2008. године", казала је Љубица Пантелић.

Додала је да је у дужем временском интервалу примећен пад каматне стопе и да је нарочито примећен у периоду пандемије, када су пад изазвали неекономски фактори.

Љубица Пантелић је навела и друге факторе од којих зависи цена рате корисника кредита који су иницијално одобрени и еуро-индексирани са варијабилном каматном стопом где је променљиви део везан за Еурибор.

"Обзиром да тај пад није тако изразит, уочљиво је смањење рате, али то није неко драстично смањење, то је неких два, три, четири евра, зависно од износа кредита, од дужине на коју је кредит иницијално одобрен и од момента у отплати кредита", казала је Пантелићева.

"Банке нису у могућности да свакодневно мењају каматне стопе" 

Напоменула је да банке нису у могућности да свакодневно мењају каматну стопу и да се Еурибор за све своје рочности објављује сваког дана и да се каматна стопа прилагођава на начин који је договорен уговором.

"Најчешће је то прилагођавање полугодишње или квартално. Иако нама иду у прилог ниске вредности Еурибора, он ће се заиста променити, вероватно, 31. децембра, када је био обрачунски период, па наредни пут ће се променити на крају марта, на крају јуна, квартално или полугодишње, зависи од сваког појединачног модела", рекла је Љубица Пантелић.

Како је навела, ниво Еурибора је историјски низак и пре неколико месеци се говорило да га није могуће достићи.

"Сада смо видели да је све могуће. Ова пандемија са којом смо се суочили претходне године спада у оне појаве које је немогуће предвидети, а такве ситуације никад не доносе добре промене, нарочито на тржиштима која не воле неизвесности, не воле драстичне промене где није ни у догледно време јасно како ће се даље одвијати ствари", истакла је Пантелићева.

"Не верујем да ће Еурибор расти у наредне две године" 

Љубица Пантелић сматра да постоји могућност да се каматна стопа благо опорави или да остане на тренутном нивоу и, како је навела, не верује да ће Еурибор расти у наредне две године, имајући у виду монетарну политику Европске централне банке и време које је потребно да се санирају последице након шокова на тржишту.

Љубица Пантелић је навела да је овај тренутак, теоријски гледано, са аспекта цене кредита, повољан за узимање кредита.

"Са друге стране, ови фактори о којима смо говорили нису економске природе, не погађају само тражњу, већ и понуду, па стога, постоји и ризик да се смањи понуда у кредитима", рекла је Љубица Пантелић.

Додала је да је потребан период извесности и сигурности на тржишту да би могло да се настави и стабилизује нормално кредитирање.

"Морам да кажем да ми, поред тога што смо се суочили са изузетно непријатном ситуацијом и са шоковима на тржишту, нисмо имали пад у кредитирању. Дакле, банке нису зауставиле кредитирање и тај циклус који је неопходан за раст и генерисање прихода у привреди, за потрошњу и свеукупан раст у целини економије је одржан у претходном периоду", казала је Пантелићева.

"Држава предузела мере у правом тренутку" 

Љубица Пантелић је нагласила да је, када је током ванредног стања настао проблем између понуде и потражње, држава предузела мере у правом тренутку да се тај моменат измести и помери за касније, као и да се олакша пословање привреди и да се са банака скине терет кредитног ризика који је држава поделила са њима.

Говорећи о паду цена, Љубица Пантелић да се пад цена већ дуже време осећа у еврозони и да говори о томе да неке европске привреде имају значајних проблема у паду потрошње.

"Европска централна банка се бави тиме свакодневно и бори се против дефлације разним мерама које су јој на располагању. То је проблем који је присутан, није нужно везан за ситуацију са коронавирусом и пандемијом, али је проблем са којим се привреда бори", казала је гошћа Јутарњег програма.

Љубица Пантелић је рекла да је то економски фактор и да ти фактори могу да се реше, а да треба да се ради на томе да неекономски фактори буду умањени и отклоњени до краја.

субота, 20. април 2024.
5° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво