Повластице Србији за извоз воћа и поврћа у ЕУ и наредних пет година

Од јабука и шљива до кромпира, орашастих плодова и бобичастог воћа – све то ће и у наредних пет година моћи да се нађе на тржишту Европске уније без царина, које се у зависности од производа крећу од пет до 20 одсто.

Раде Љубојевић из Сирогојна каже да је врло значајно да могу да рачунају на то тржиште, и да могу дугорочно да планирају извоз.

Практично, на овај начин за производе који нису обухваћени Споразумом о стабилизацији и придруживању или за које је он пак неповољнији, у наредних пет година ће се примењивати ова одлука.

Гордана Тиодоровић из ПКС-а објашњава да је ССП укинуо ад валорем царине, али неке специфичне царине су остале.

"У том смислу, уколико не бисмо имали ај-ти-ем, наши извозници рецимо, смрзнутих печурака, јагода, подлегали би одређеним специфичним царинама у овом тренутку", наводи Тиодоровић.

Један од извозних адута је и вишња, посебно аутохтона облачинска, која чини 85 одсто укупне производње од око 105 тона годишње.

Зашто је америчка вишња три пута скупља од српске 

Занимљиво је да је српска производња вишње готово једнака оној у Америци, само што се америчка извози по цени од три и по долара, а српска за један долар.

Марија Томић из Центра за развој облачинске вишње истиче да је први разлог то што је Америка успела своју вишњу "монт моренси" да брендира и заштити, док Србија то и даље није урадила.

"Други разлог је тај што Америка производи производе од вишње са додатом вредношћу и то такође доноси цену која је виша од наше", додаје Томићева. 

Због тога су у Центру за развој облачинске вишње са шест домаћих произвођача и уз подршку УСАИД-а, развили више од 20 производа са облачинском вишњом спремних за извоз.

"Усвојили смо нове производе, где смо убацили облачинску вишњу, између осталог и наше малине ариљске, лешник из Србије и тако даље, разне сировине које користимо да бисмо што више промовисали Србију и српске производе", каже Тања Вучићевић из фирме "Премијер чоколада".

Ново је и да су произвођачи вина одлуком Европске уније добили приступ квоти од додатних 30.000 хектолитара годишње.

Услов је да претходно искористе већ одобрене по билатералним споразумима, што претходних година Србији није полазило за руком.