Мали: Буџет за 2021. усмерен на капитална улагања и бољи стандард грађана

Када је реч о подизању животног стандарда, Синиша Мали наводи у интервјуу за Танјуг да ће од 1. јануара пензије бити повећане за 5,9 одсто, минимална цена рада за 6,6 одсто, као и повећање плата у јавном сектору.

Истиче да ће од 1. јануара пет одсто повећање плате добити медицински радници, док ће остали запослени у јавном сектору добити 3,5 одсто, а осталих 1,5 одсто повећања они ће добити од 1. априла.

Мали је потврдио да ће војници, поред тога, добити додатно повећање до десет одсто.

"То је огромно повећање плата, имајући у виду пандемију, никада већу кризу у светској економији, али то је чврсто опредељење Владе Србије и председника Александра Вучића", рекао је Мали.

Подсећа да је у оквиру Програма "Србија 2025", циљ државе да просечна плата у Србији до 2025. године буде 900 евра, а просечна пензија 430 евра.

Од тог циља, истиче Мали, држава не одустаје и наводи да ће "сваки уштеђени динар" бити искоришћен за повећање плата и пензија.

Тим повећањем, објашњава министар, повећава се тражња јер грађани више купују, док привредна активност, подстакнута том тражњом, наставља да расте.

Издвајање новца за капиталне инвестиције

Друга битна ставка буџета за наредну годину, наводи Мали, јесте издвајање новца за капиталне инвестиције, јер се, објашњава, показало да када држава улаже ауто-путеве, индустријске паркове, развој и рехабилитацију железнице, да се на тај начин подстичу и приватне инвестиције.

Мали наводи и да је Фискални савет поздравио већи буџет за капиталне инвестиције.

"Следеће године 330 милијарди динара, што је 5,5 одсто БДП-а, биће издвојено за капиталне инвестиције", наглашава Мали.

На списку тих инвестиција налазе се, наводи Мали, изградња Моравског коридора, ауто-пут Прељина–Пожега, брзе саобраћајнице Иверак–Лајковац, ауто-пут Ниш–Плочник, ауто-пут Рума–Шабац–Лозница...

Каже да следеће године почиње изградња Фрушкогорског коридора, док се за нови пут "Вожд Карађорђе", који ће повезати Шумадију са источном Србијом, ради пројекат који ће бити завршен наредне године, а реализација почиње 2022. године.

У буџету је издвојен новац и за нове индустријске паркове, за наставак рехабилитације пруга, као што су Ниш-Димитровград и брза пуга од Београда до Новог Сада, наводи Мали.

Министар очекује да ће тако конструисан буџет следеће године омогућити да привреда оствари раст од шест одсто, да ће подстаћи приватне инвеститоре, стране и домаће, да наставе да улажу, али и да ће направити добру основу за 2022. и 2023. годину.

Упитан да ли држава има довољно новца за повећање плата у јавном сектору, што Фискални савет види као највећи структурне проблем буџета за наредну годину, Мали одговара да се припреми буџета приступа веома одговорно, да не угрози макоекономску стабилност и да не повећа јавни дуг.

Истиче да су тешке реформе спроведене од 2014. године довеле до тога да Србија у протекле четири године има суфицит у буџету, јавни дуг под контролом и никад мању стопу незапослености.

"Када су у питању плате, ту не можемо да се сагласимо са Фискалним саветом. Наша стратегија и јесте да идемо са повећањм плата у јавном сектору, јер те плате повлаче раст плата у приватном сектору", навео је Мали.

Потврда за то јесте, указује он, достизање просечне плате више од 500 евра крајем прошле године, као што је, подсећа Мали, и било обећано.

Додао је да плата расте и ове године, упркос пандемији, али и да ће наредних година наставити да расте.

"Причају људи: 'Немојте да нам одлазе млади'. Како да нам не одлазе млади ако не повећавамо плате", упитао је Мали.

"Држава ће наставити да повећава плате и пензије"

Рекао је да ће држава наставити да повећава плате и пензије, а уз то, додаје, и минималну цену рада.

Она је, подсећа, 2012. износила 15.000 динара, док ће од 1. јануара бити 32.000 динара.

Осим повећања плата у јавном сектору, Фискални савет је критиковао и издвања за субвенције, а Мали каже да се ни по том питању није сагласан са њима, јер те субвенције служе за подстицање не само привреде, већ и бројних институција од значаја за нашу земљу.

Када се говори о субвенцијама, Мали наводи да се оне односе на подршку развоју предузетништву, пољопривредницима само за ИПАРД биће издвјено 4,7 милијарди динара, за набавку фискалних уређаја, како то не би ишло на терет привреде.

Субвенционише се, додаје он, и Фонд за иновациону делатност, Центар за промоцију науке, Научно-технолошки паркови у Београду, Нишу и Чачку, подршка се даје и за рад установа културе, за Светско атлетско првенство, за Светско првенство у веслању 2023. године.

Тим субвенцијама се, истиче, ни на који начин не угрожава макроекономска стабилност.

"Планиран је и дефицит од три одсто, који је у складу са ставом ММФ-а, што је стопа дефицита који даје могућност да подржите стопу раста од шест одсто", рекао је Мали.

Ову годину, наводи министар, Србија завршава са највећом стопом раста БДП-а у Европи, чиме је показала, каже, да је отпорна на кризу, а тај тренд, додаје, наставиће и у наредном периоду.