Jутарњи лист: Рафинерија у Панчеву довршила модернизацију, зашто је то лоша вест за Ину

Несрећа можда никада не долази сама, но из перспективе хрватске нафтне компаније Ине ваља се запитати мора ли доћи у тако великом друштву, започиње аутор Марко Биочина у тексту Јутарњег листа.

Компанија је ове године прво била суочена с великим кибернетичким нападом, потом је тржишни рат Саудијске Арабије и Русије изазвао урушавање цене нафте, да би потом пандемија коронавируса урушила потражњу за дериватима.

Резултат је пословни губитак од милијарду куна у првих девет месеци ове године, "но ако је нетко сматрао да проблеми ту престају, очито се преварио".

"Па је прије неколико тједана један од Ининих кључних регионалних конкурената - српски НИС - у погон ставио ново постројење за обраду тешких остатака у својој рафинерији у Панчеву", пише Јутарњи.

Ради се о сличном постројењу какво Ина већ годинама планира да изгради у својој ријечкој рафинерији, а уз помоћ којег ће рафинерија у Панчеву практично потпуно елиминисати производњу неисплативог лож-уља - деривата који се продаје по цени нижој од сирове нафте.

"Поједностављено речено, српска компанија (у власништву руског Газпромњефта) сада ће производити више вриједних деривата него раније и то по нижој производној цијени", објашњава аутор.

Ситуација на тржишту у региону 

Сматра да ће довршетак пројекта у Панчеву – иако је прошао као релативно незапажена вест у хрватској јавности – знатно утицати на регионално тржиште нафте (још увек најважнијег енергента), али и пословне преспективе Ине (још увек највеће хрватске компаније).

"Први ефект произлази из основног односа понуде и потражње. Наиме, потрошња нафтних деривата у регији земаља бивше Југославије већ годинама стагнира или пада, а с обзиром на еколошку агенду Еуропске уније, реално је очекивати да ће се тај тренд наставити. Утолико, свака додатна литра деривата која се произведе и прода из Панчева, избит ће литру неког од постојећих опскрбљивача", наводи се у тексту Јутарњег листа.

Како је и Србија велики увозник деривата, наводи хрватски лист, логично је очекивати да ће осетан део нове произвиодње из Панчева ићи на домаће - српско тржиште, но свакако треба очекивати да ће део ићи и на тржишта околних земаља, посебно у радијусу од 300 километара од рафинерија, али и даље од тога ако постоје адекватни логистички услови.

"Како НИС, односно Газпромњефт има релативно развијену малопродајну мрежу у БиХ - гдје је своједобно преузео ОМВ-ов ланац бензинских постаја, може се очекивати да ће појачати активности тамо, али није искључено да крене и у јачи пословни искорак кроз велепродају у источној Хрватској. И једно и друго пословни је изазов Ини", напомиње загребачки дневник.

Босна и Херцеговина је компанијино традиционално тржиште и једно од, истиче се, ретких преосталих у региони где је Ина у саставу МОЛ-а добила могућност пословног ширења.

"То тржиште Ина је традиционално опскрбљивала из сисачке рафинерије, но након одлуке да се тамо прекине производња и рафинеријска дјелатност концентрира у Ријеци, најповољнији начин за опскрбу остао је комбинацијом морског и цестовног пријевоза преко Плоча, гдје пак конкурирају и други увозници", напомиње аутор.

Компанији ту сад следи озбиљна тржишна борба.

"Могућност НИС-ова напада на Славонију, пак, двојак је утолико што ће истискивање извозника са српског тржишту утјецати и на тржишни пласман деривата произведених у МОЛ-овој рафинерији у Сазхаломбати", наводи Јутарњи.

С мањим тржишним потенцијалом у Србији, тражиће се ново тржиште за те количине, а источна Хрватска и северни део БиХ ту су, указују, изузетно повољни јер их МОЛ може трошковно ефикасно снабдевати преко свог терминала у Печују.

"Тржишни положај једине Инине рафинерије тако се погоршава, а брзог рјешења нема. Наиме, да би постала потпуно конкурентна, ријечка рафинерија мора довршити процес модернизације те изградити постројење слично ономе у Панчеву", наводи Јутањи.

Нарушена конкурентност Ине 

Ради се о пројекту вредном четири милијарде куна, а у компанији истрају у томе како ће он - успркос тренутним губицима - бити довршен и почети с радом током 2023.

Ипак, ако се те најаве и обистине, указује Јутарњи, ријечкој рафинерији предстоје барем две и по године нарушене конкурентности, због прераде нафте са значајним уделом лож-уља.

"Логично је очекивати да конкуренција тај период неће преспавати већ агресивно користити своју предност да заузме што већи тржишни удјел. А ту је онда и питање увоза с медитеранског тржишта које је све више засићено увозом деривата из блискоисточних и далекоисточних рафинерија које због својих огромних капацитета, ниже цијене рада и нижих еколошких стандарда имају и знатно нижу јединичну цијену прераде", пише лист.

Развој пројекта вредног четири милијарде куна у таквим тржишним околностима неће бити једноставан, пословни резултати ће патити, наводи лист додајући да ће се све одлуке доносити у битно стреснијем окружењу него што би то био случај пре десетак година кад је пројект формално започео.

"Нема ништа ново у закључку да је вријеме често најврједнији ресурс у бизнису. Када се улудо потроши, често се не може надокнадити, а лоше одлуке донесене данас на наплату често долазе годинама, па и десетљећима касније. Али с каматама...", закључује лист.