Поново се пије прокупац-рскавац с чокота старих винограда

Манифестација је установљена пре пре пет година, с циљем да прокупац који већ деценију и по доживљава праву ренесансу у Србији постане препознатљив широм света. Много међународних признатих винских сорти као Шардоне, Мерло, Каберне има свој дан и то се показало као оправдано. Посебно за мале винаре из удаљенијих али аутентичних виногорја.

У позадини манифестација, стручних радионица, фестивала посвећених само тој сорти, уз медијску подршку, лакши је пут до крајњих потрошача, али и винских ауторитета и експерата у иностранству.

"Караван прокупца", прошао је и Александровачком Жупом а виноградари и винари оцењују да ли је труд око те аутохтоне сорте која је дуго запостављана, дао резултате.

Игор Луковић, вински критичар каже да у периоду после другог светског рата све што је било локално и аутохтоно није било популарно, јер није било погодно за индустријску производњу и да је ту и прокупац негде страдао.

"Да смо ми имали Сан Ђовезе као италијани који од њега данас праве брумело и кјанти, велика вина, он би био третиран на идентичан начин. Да ли од прокупца могу да се праве велика вина мислим да су винари у Србији у задњих десетак година већ доказали. Један од доказа је и сад најсвежије ово злато са Декантера за прокупац и 95 поена", сматра Луковић.

Да није било Жупљана који су сачували прокупац у старим виноградима , а потом упркос тешкоћама од њега справљали и вино, не би имали много тога данас да понудимо.

"Кад се дигне горе на метар, на деведесет, он има невероватно дуги пут сокова, а прокупац као сорта тај дуги пут не подноси. То нисте знали. Значи зато је он најбољи на овим гиџама што ми кажемо на чокотима који су на земљи доле. И зато сада управо славу носе стари виногради који су на чокотима", објашњава Коста Ботуњац, виноградар - винар из Доњег Злегиња.

Миломир Милосављевић, виноградар- винар из Бучја код Трстеника истиче да и тржиште добро реагује и да се прокупац све више тражи.

"Одрађен на стари начин осавремењен новом технологијом, може да да врло квалитетна вина. Ево можемо да видимо и по томе, ми смо сад на сајму вина у Бечу добили сребрну медаљу", оцењује Милосављевић.,

Оно што је важно је да су почели озбиљни захвати на клонској селекцији, кој се углавном увози из Италије . Тај посао је поверен релевантним институцијама баш због међународног тржишта које признаје само сертификован садни материјал.