Почетници у пољопривреди – колики је пут од субвенција до профита

Министарство пољопривреде предложило је америчкој Међународној развојној финансијској корпорацији ДФЦ три пројекта која су за Србију важна, а која се односе на пољопривреднике почетнике и њихово започињање посла, женско предузетништво у пољопривреди и прехрамбену индустрију. Планиране су бесповратне позајмице од 15.000 евра.

Уз то, почетници могу да рачунају и на субвенције, ако започну посао у пољопривреди или прехрамбеној индустрији. Коме ово може да промени живот, обезбеди посао, донесе профит? 

Владо Ковачевић из Института за економику пољопривреде рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да је у последњих неколико година дошло до великих промена у пољопривреди - сведоци смо уласка информационих технологија, дигитализације, роботике у пољопривреди и нових агротехничких метода.

"Свакако да је први услов добро знање, друго што је неопходно - пољипривреда захтева висок ниво инвестиција и друга карактеристика је дуг период поврата инвестиција у пољопривреди", указао је Ковачевић.

Ако се узме пример воћарске производње, након заснивања засада - пољопривреднику ће требати 3-4 године да сачека први приход, то је нешто што мора имати у виду, не може се брзо повратити новац, објаснио је Ковачевић.

Према његовим речима, Србија прати европске трендове, и у последњој деценији дошло је до великог пораста цене пољопривредног земишта, која је и преко 10.000 евра по хектару у Војводини.

Говорећи о бесповратној помоћи, Ковачевић каже да је она значајна, и поред те помоћи пољопривредницима су на располагању и друге мере - сама по себи није довољна али у склопу свих других мера - биће довољна.

Три мере помоћи

Каже да се ради о три мере које су предложене од стране Министарства пољопривреде. Корисници су млади пољопривредници, образовани, жене предузетници - то су бесповратне помоћи, али постоји трећа мера помоћи у обезбеђивању кредита, где би Република Србија учествовала са 60 одсто, а пољопривредници са 40 одсто - што би значајно убрзало и олакшало приступ кредитима.

Широка је намена - за куповину машина, пољопривредног земљишта. Министарство пољопривреде дуги низ година помаже пољопривредницима кроз субвенционисане кредите.

"У пракси се појављује ситуација да пољопривредници често немају обезбеђење, немају довољно колатерала и сада са овом мером већина тих пољопривредника ће моћи да дођу до крдита", истакао је Ковачевић.

Гратовни ће се одности на сточарство, воћарство и повртарство.

"Оне могу бити профитабилне. Ако би сумирали шта је неопходно да би те гране донеле профит, то су нове технологије и знања, висок ниво инвестиција, модерна опрема и трећи услов је да буду удружени поготово се то односи за мале и пољопривреднике средње величине. Ту не морамо далеко ићи по нека позитивна искуства, у ЕУ се већина производње, прераде, промета се обавља преко кооператива", каже он.

Олакшана регистрација прерађивачких капацитета 

Намена нове законске регулативе, правилник који регулише прераду малих количина пољопривредних производа - је да се олакша регистрација прерађивачких капацитета за мале произвођаче.

Регистровање прерадних капацитета је често прекомпликовано - потребна је опрема, објекти, технолози, што је често неисплативо за мале произвођаче.

Према његовим речима, овом регулативнот ти услови се поједностављују, пренета је позитивна пракса из земаља ЕУ где су за мале произвођаче, за њихов почетак одобрени овакви правилници, као у Србији.

Каже да је Србија на путу ка чланству ЕУ, и на путу ка чланству у Светској трговинској организацији, што значи да не можемо очекивати значајне тржишне интервенције државе.

"Сами пољопривредни имају могућности да сами утичу на промет. Неопходно је да обједине промет, да се удруже, да заједнички уведу групне стандарде квалитета производа - показало се као добро и утицало на смањење тржишног ризика. Истичемо могућност да се производи пласирају у скопу активности руралног туризма", закључио је Ковачевић.