недеља, 13.09.2020, 06:00 -> 06:03
Извор: РТС
Аутор: Ружица Врањковић
Који енергетски извори су на располагању Србији
Једна од тачака Вашингтонског споразума, али и оно на чему годинама инсистира Европска Унија јесте да Србија обезбеди већу разноликост енергетских извора. Далеководима смо већ повезани, не само са окружењем већ и са европским преносним системом. Читвој Европи, Америка отворено нуди свој течни природни гас – ЛНГ у змену за руски. Цео свет освајају и обновљиви извори енергије, на којима се ради и код нас.
Балкански ток који је у завршној фази Србији отвара нови правац снадбевања гасом, пре свега из Русије.
Рачуна се да ће гас из других извора обезбедити интерконектор од Ниша до Бугаске престонице на који се наставља гаоводом који граде Бугарска и Грачка, а који ће бити и веза са терминалом за ЛНГ гас који је се припрема у луци Алексадрополису. Пројекат наше деонице интерконектора је у завршној фази експропријације.
"Што значи да би ми реално на пролеће следеће године у Србији могли да почнемо градњу НИШ-Димитровфград-Софија, и да је реално завршимо 2022. године. На ЛНГ терминалу у Александополису где треба да почне градња, Србија је резервоисала на 10 година 500 милиона метра кубних. И то је оно што смо ми проценили да нам је довољно из тог правца, било да је то ЛНГ из Америке уљних шкриљаца или из Катра или можда и Русије зашто да не", каже директор "Србијагаса" Душан Бајатовић.
ЛНГ гас, добра је опција у смислу различитости снабдевања али је за европске потрошаче за сада прескуп.
Када је реч о струји, најбољи пример исплативог интерконектора је "Трансбалкански коридор" који ће далеководима повезати Румунију, Србију, Босну и Херцеговину, Црну Гору и Италију.
Јадрански подморски кабл већ је у фукцији. У нашој земљи завршена је прва деоница тог коридора, а цео посао биће готов 2025.
"Повезивање система значи већу поузданост и сигурност снабдевања, првенствено оно што је битно за нас. А затим значи и повезивање и могућност ефикасног коришћења обновљивих извора енергије из околних земља из наше земље. Спајање тржишта електричне енергије и позиционирање и нас и обновљивих извора на том тржишту", наводи Надица Стојановић, извршни директор за инвестиције и стртегију у АД "Електромрежа Србије
Свет се окреће обновљивљивој енергији. Не само да су еколошка алтернатива угљу и нафти већ им и финансијски конкуришу. Пројекти у зелене изворе енергије све су исплативији и без државних субвеција.
"У односу на 2010. годину видимо да је трошак инвестиција по инсталисаном мегавату за соларне екетране умањен чак за 70 посто, код ветроелектрана је то чак реда величине 30 посто, док код традиционалних извора тај трошак се практично није променио. И наравно долазак нове корпорације финасијске, у Овом случају ДФЦ, ће свакако смањити трошак капитала. Са те стране свакако ће допринети већој конкуренцији потецијалне подршке тим инвестицијама", истиче Милош Младеновић, извршни директор Берза електричне енргије СЕПЕКС
Ка новим обновљивм изворима електричне и топлотне енергије стреми читав балкански регион. А недавни вашигтонски договори у Србију доводе америчке инвеститоре а прва улагња су најављена у соларна постројења.
Коментари