Београђанки украли новац са картице, ко треба да је обештети

Весна Елезовић каже да није ни била у Београду 14. фебруара када јој је два пута са рачуна скинут новац – 7.000 и 5.000 динара. Картица је, међутим, све време била код ње.

Она је о свом трошку поништила картицу, а у банци су јој рекли да мора полиција да интервенише.

Пријаву је поднела у МУП-у, али каже да је нико није обавестио докле је стигао предмет.

Бојан Терзић, генерални директор Сектора за заштиту корисника финансијских услуга Народне банке Србије, објашњава да госпођа Елезовић треба најпре да се обрати "Поштанској штедионици" путем сајта или поште.

Када добије договор, ако је не обештете, има право на притужбу Народној банци Србије.

"Према закону о платним услугама, госпођа сноси ризик до 3.000 динара, а банка за остатак, у овом случају 9.000. То правило је установљено законом, у случају злоупотребе картице", рекао је Терзић.

На коме је терет доказивања 

Терет доказивања није на корисници, додае Терзић.

"Банка евентуално треба да докаже да је постојала преварна радња на страни корисника или било шта друго, да не би била одговорна да плати 9.000", навео је Терзић.

Ако банка у року од 15 дана не одговори клијенту, онда корисник такође може да поднесе притужбу, и за то је предвиђена казна.

Додаје да банке често у оваквим случајевима упућују на МУП, чиме се тужилаштва и полиција затрпавају.

"То није потребно имајући у виду да смо зато направили овај механизам, где Закон о платним услугама дели ризик. Злоупотребе су увек могуће, али није најважније ко је злоупотребио, већ обештетити корисника. Ко је злоупотребио може утврђивати МУП, или банка да води поступак против тог лица да би се регресирала јер је она дужна да исплати корисницу", рекао је Терзић.