Преко рачунара лакше до трактора

Недалеко од Златибора и Дивчибара, у Зарићима породица Ђокић већ шест година гаји калифорнијску пастрмку. Труде се да повећају капацитете, али не иде увек лако. Улагања су велика, а до сада нису тражили помоћ Министарства пољопривреде.

"Од млађи до конзума прође скоро годину дана. За све то време, ви морате да финансирате и храну и млађи да би дошли до финалног производа. Ради смо да учествујемо у тим неким програмима, много би нам значило, не само на повећању капацитета, нема довољно рибе", наводи Драгана Ђокић.

Надлежни кажу, кроз овогодишње мере више новца треба да оде за подршку онима који производе у недовољно развијеним подручјима и онима са отежаним условима за рад.

Ту се убрајају села изнад 500 метара надморске висине, она која су у границама Националног парка и са мање од 100 запослених на 1.000 становника.

Посебну пажњу усмерили су на југ и исток земље, да би, како истиче министар пољопривреде Бранислав Недимовић, што више људи тамо могло да се бави пољопривредом и да остану на тим просторима.

"Тако да имамо мере социјалног карактера. И да им дамо више права, него у овим деловима где је пољопривреда развијена. Уколико сте у девастираном подручују, 65 посто је повраћај, а у осталим подручјима 50 посто од инвестиције", наводи Недимовић.

Електронска задруга за лакши излазак на тржиште

Да мали и велики произвођачи лакше стигну до тржишта, Жељко Средић из Мионице направио је електронску задругу.

Сличан систем би добро дошао и другима – да се информишу о мерама за пољопривреднике.

"Немамо моделе по којима би људе упознавали са субвенцијама. У систему би било много лакше да им обавештења дођу путем мобилних телефона, а не путем медија или случајно", каже Средић.

Ускоро посебне мере за куповину трактора

Држава ће зато формирати посебну радну групу. Лакше до мера преко рачунара, а у наредним месецима, најављују надлежни, лакше и до трактора.

Министар пољопривреде наводи да ће за источну и јужну Србију постојати посебне мере за тракторе.

"Десет посто ће морати пољопривредник да обезбеди, 50 посто држава, а 40 посто да узме кредит уз подршку државе. Тако да ће имати цео систем, још ће паре добијати унапред. Ту меру ћемо почети од септембра да примењујемо, већ је у буџету", каже Недимовић.

Буџет предвиђа веће подстицаје за оне који се баве органском производњом и сточарством. На више новца могу да рачунају традиционали узгајивачи крава – по грлу од 10 до 25 хиљада динара.