Да ли је малим произвођачима чоколаде посао сладак

Свака дама зна да ход у штиклама и није баш најудобнији, а колико могу бити захтевне искусио је и један мушкарац. Он не носи штикле, али их прави и то од чоколаде. Већ тринаест година Александар је произвођач слаткиша и присећа се својих почетака.

"Почињање сваког посла је изузетно тешко у Србији. Ја волим да повучем паралелу са шрафовима и кажем да ли ми правили чоколаду или шрафове у смислу организације и финансирања то је потпуно све једно. Оно што је једино лепше на крају дана је што ми можемо да се засладимо чоколадом, а неко ко прави шрафове мора да оде и купи нешто да би се засладио", каже Александар Марић, директор "Адоре чоколада".

На крају радног дана заслади се и Татјана - професорка француског у пензији. У Београд је донела укусе Париза, а данас чоколаде прави по француским рецептима.

"Тешкоће су велике, прво нисмо имали предзнања у домену рекламе, у домену маркетинга у домену продаје, у домену продора на тржиште, а да не причамо о тешкоћама које се тичу материјалних средстава, али и то се уз велики труд и велику упорност може превазићи", наводи Татјана Шотра Kатуранић из чоколатерије "Топ крем".

Сличне проблеме превазилазила су и нека од 140 предузећа, за колико се процењује да у Србији производе слаткише. Kондиторска индустрија, према подацима Привредне коморе Србије, у претходној години бележи раст извоза количински за 20,5 одсто, а увоза за 22 одсто.

Између 120 и 150 хиљада тона слаткиша годишње се произведе у Србији, а кондиторска индустрија запошљава око 6.500 радника. Да би овај посао био још слађи, мала и средња предузећа кажу потребни су им додатни подстицаји.

"И ту сада долазимо до следећег проблема - када се појављујемо на неком новом тржишту и кажемо: ми смо премијум произвођач из Србије и производимо чоколаду, људи нас гледају, нећу да кажем бело али са одређеном дозом неповерења зато што постоје премијум произвођачи и из Француске, Белгије, Немачке", каже Марић и додаје да им је свакодневни изазов да увере стране купце да квалитетом могу да парирају познатим и великим кондиторским именима.

Татјана наглашава да би један од значајних подстицаја била како едукација малих произвођача тако и да им се олакша извоз. 

"Чини ми се да се праве те велике извозне кампање, да би мале куће могле да чине део један онога што се извози у иностранство, да нас не забораве да можемо и ми да учествујемо са којом тоном у тој великој експедицији кад креће за свет", наводи Татјана.

А недавно усвојени прописи требало би да домаће слаткише приближе европским.

"Kондиторска индустрија у Србији годинама је била изложена високим ценама сировина као што су шећер, млеко у праху и маслац, што је чинило неконкурентном како на домаћем тако и на иностраном тржишту. Заједничком сарадњом Групације произвођача кондиторских производа Привредне коморе Србије и Министарства пољопривреде за сада су укинути прелевмани на млеко у праху и маслац. Такође, укинуте су и царинске стопе на сировину какаоа у зрну, као и снижавање царинске стопе на палмину маст", указују из Привредне коморе Србије.

Агроекономиста Милан Простран наглашава да је ово једна од грана индустрије која је витална и која има перспективу.

"Видећемо да ли ће држава кроз пројекат реиндустријализације прехрамбене индустрије, повољним кредитима ту индустрију и даље подржавати, и видети шансу да она и даље преживи у овом једном суровом тржишту неолибералног капитализма. Ја за њу више оптимизма имам него за неке друге секторе на пример за прераду меса или млека", истиче Простран.

Kонуренција је немилосрдна али оптимизма за домаће слаткише не мањка јер су, како кажу, кондитори уз уљаре и млинаре преживели и тежа времена. Важно је да домаћи производи квалитетом освоје и страно тржиште. За добру чоколаду купаца свуда има.