Шљиве родиле, радују се само произвођачи ракије

Многи шумадијски шљивици плаве се ових дана. Произвођачи нису задовољни када шљива не роди, али ни онда када прероди.

Директор Института за воћарство у Чачку Милан Лукић каже да је шљива добро родила и да су ове године били повољни временски услови. 

"Било је сасвим довољно падавина, али неравномерно распоређених. Имали смо и честе појаве града на појединим подручјима, тако да је квалитет шљиве у тим подручјима јако лош. Генерално, тамо где није било града, имамо добар квалитет и задовољавајући принос свих сорти", каже Милан Лукић.

Сорта чачанска рана, која прва стиже за бербу, родила је ове године одлично. Међутим, због велике понуде, воћари из Шумадије немају коме да је продају, а нису задовољни ни ценом.

Оно што хладњачари нису откупили за извоз, може да се искористи само за индустријску производњу. Радују се само произвођачи ракије.

"Чачанска рана је сорта створена у Институту за воћарство. Она је првенствено стона сорта шљиве, крупних плодова, плаво обојена. Јако је добра и згодна за употребу у свежем стању, али није погодна за производњу ракије. Међутим, ове године, када је поремећај на тржишту, када нема пуно откупа, произвођачи су се одлучили за производњу ракије, што није најсрећније решење", каже Милан Лукић.

Лукић објашњава да је поремећај на тржишту присутан, пре свега, јер је руско тржиште постало пробирљивије.

"Траже изузетно уједначен и добар квалитет плода, а то је проблем за наше произвођаче", истиче Лукић.

Србија је један од највећих произвођача шљива у свету. Од укупно гајеног воћа у нашој земљи, 40 одсто чини шљива. У односу на производњу, извоз нам је мали.

"Србија је традиционално позната по производњи шљиве и шљива је наш бренд. Имамо добар принос и квалитет. Оно што није добро јесте мали проценат засада у којима се примењују све агро-техничке мере, системи за наводњавање и противградне мреже. Због тога немамо уједначен квалитет и количину у појединим регионима", објашњава Лукић.

За професионалне засаде воћа потребна су велика улагања. Ресорно министарство и локалне самоуправе дају субвенције произвођачима.

"Министарство пољопривреде са најмање 50 одсто субвенција помаже изградњу противградне мреже, система за наводњавање или куповину садног материјала, а све локалне самоуправе имају ингеренције да додатно субвенционишу произвођаче на својим подручима", каже Лукић.

Директор Института наглашава да се производња шљиве исплати, али да је воћарство озбиљан посао који захтева велика улагања да би резултати били задовољавајући.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
12° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво