"Дигитализација је алат за снажан раст"

На скупу посвећеном иновацијама и дигиталним технологијама у области финансија, Брнабићева је рекла да је прошла, 2018. година, била прва година када је извоз ИКТ услуга из Србије премашио милијарду евра, и истакла да тај сектор сваке године бележи заиста невероватна раст.

Изнела је податак да је раст ИКТ сектора у 2017. био 21,6 одсто, у 2018. години 26,2 одсто, а у прва три месеца ове године још више, те навела да је извоз ИКТ услуга данас далеко највећа нето извозна грана Србије, већа од пољопривреде, аутомобилске и машинске индустије.

"Не знам ниједан, нажалост, други сектор наше привреде који бележи годишње овакве стопе раста", рекла је премијерка.

Она је навела да је, по њеном дубоком уверењу, дигитализација свих сегмената привреде, државе и друштва најбољи алат за снажан привредни раст у овој, али и у наредним годинама.

Изразила је задовољство да су јавне финансије стабилне и да четврту годину заредом Србија има суфицит у буџету. "Данас смо једна од ретких земаља, европских али и светских, чији је јавни дуг испод 60 одсто. Ићи ћемо ка томе да уђемо испод те сигурне зоне од 45 одсто. То нам је циљ", рекла је премијерка.

Након тешких мера фискалне консолидације које су довеле до оваквих резулатата, Ана Брнабић каже да је Србије у могућости да се још више окрене даљим реформама које ће довести до снажнијег и одрживијег раста.

"Иако и сада бележимо задовољавајуће резултате, раст од 4,3 одсто прошле године, пројектован раст од 3,5 одсто ове, оно што нам је потебно јесте много динамичнији раст", поручила је премијерка.

Потенцијали четврте индустријске револуције 

О потенцијалима које доноси четврта индустријска револуција обележена дигитализацијом премијерка наводи да говори већ две године.

"Зато сам позната као премијер за дигитализацију, а не само премијер Србије за све остало, али искрено верујем да је то кључ нашег успеха и да је то оно где Србија може да искостристи све своје потенцијале, да надокнади пропуштене шансе и време, и да достигнемо оне напредније земље ЕУ и света", рекла је Ана Брнабић.

Оценила је да је дигитално пословање већ данас једна од области на коју Србија може бити поносна.

"Можемо навијати и навијамо за наше иновационе и стартап компаније као оне које могу и које већ освајају свет једнако као што смо навикли да навијамо за наше спортисте, као што је Новак Ðоковић, или наше уметнике, креативце, наше младе ученике и из Математичке гимназије који из године у годину освајају све више награда", поручила је премијерка.

Нагласила је да по наводима Фајненшал тајмса, Србија светски шампион у износу страних директних инвестиција у односу на снагу економије, али и нагласила да сада подстиче трансформацију у којој се раст неће базирати само на инвестицијама, већ пре свега на иновацијама домаћих компанија.

Зато се, рекла је премијерка, спроводи реформа образовања, па је тако навела да су у 2018. формирана 44 специјализована ИТ одељења у 36 гимназија широм Србије, у која је уписан укупно 801 ученик.

"Колико год мало деловало, 44 одељања, то је чак 4,6 пута више него у 2017. години. Већ ове године се за специјализована ИТ одељења пријавило чак 2.495 ученика, на пријемни испит који је одржан у недељу изашло је 2.376 ученика, положило је њих чак 1.644, дакле 69 одсто ученика2, рекла је премијерка.

Додала је да је прошле године пролазност на пријемном испиту била је 52 одсто.

"Тада смо то сматрали за јако велики успех", наводи Брнабиће и истиче да дигтализација и економија заснована на знању и иновацијама у сваком сегменту друштва даје резултате, храни трансформацију домаће економије и обезбеђује дугорочно динамичан и одржив раст.

Сто милиона за инфрастуктуру у ИТ 

Подсетила је да је Влада Србије већ одвојила најмање 100 милиона евра само за инфраструктуру у ИТ, за иновације, истражиавње и развој, стартап компаније, проширење капацитета техничких факултета...

"Данас улажемо у инфраструктруру за будући одрживи раст који је заснован на знању, иновацијама и услугама, припремамо инфраструктуру за Србију у будућности", нагласила је премијерка.

Поред реформе образовања, она је навела да је покренута и широка пореско-правна реформа чији је циљ да Србију постави као једну од најконкурентнијих земља Европе по условима за иновационе компанија.

Подсетила је и да су од 1. јануара ове године уведени софистицирани и модерни подстицаји за економију знања, те да су приходи од интелектуалне својине опорезовани само са три одсто у односу на стандрадних 15 одсто, олакшано улагање у стартап компаније, а у плану је отварањ Србије инвестицоне фондове.

Мере које предузима Србија и њена трансформација су, каже, први пут ове године перепознати и у глобалном извештају о стартап еко-системима, где је међу 150 градова широм света, Србија сврстана међу 54 најбоља инвестициона еко-система на планети.

Захвалила је и Народној банци Србије на огромној подршци у свеобухватном процесу дигитализације, те навела да увођење система, попут инстант плаћања, Србију сврстава у ред најнапреднијих земаља када су у питање регулаторне и пореске мере подстицаја иновација.

"Припремамо на, инцијативу гувернерке Јоргованке Табаковић, један свеобухватни меморандум који се тиче сарадње НБС, као независне институције, и Владе, који се тиче увођења е-управе и даље дигитализације и моденризације нашег система", рекла је Брнабићева.