Храна са географским пореклом – од њиве до трпезе преко три министарства

Производња хране са заштићеним географским пореклом је могућност да пољопривредници зараде више, држава добије бренд, а потрошач добру храну. Међу најпознатијима су футошки купус, ариљска малина, качерски мед, лесковачки ајвар.

Иако је омиљена зимница с југа Србије заштитила име и у свету, производи се на само шест газдинстава, 2011. на 16 више.

"Еуфорија у почетку је била прилично велика, али године пролазе и нисам баш сигуран, све нас је мање и мање у удружењу. Имамо доста нелојалне конкуренције. Ја се слажем да људи треба да зараде, немам ништа против, али треба нам помоћ од државе да се та нелојална конкуренција стави у неке легалне токове", каже Стевица Марковић из удружења "Лесковачког ајвар".

Горана Пуача из удружења "Оригинал Србија" наводи да ниједна пријава злоупотребе није последњих година извршена.

Такође, произвођачи хране са заштићеним географским пореклом кажу да немају средстава да финансирају трошкове тужби против оних који злоупотребљавају њихово име.

На њихов терет падају и трошкови складиштења спорних производа док се поступак не заврши. Проблеми су и нејасна правила и ниске субвенције.

"Утврдили смо да чак 80 одсто испитаника који се баве том производњом није упознато са мерама подршке на републичком или покрајинском нивоу", истиче Горана Пуача.

Храна са географским пореклом прави се од воћа и поврћа које не може бити добијено од семена хибрида већ од сорте која даје упола мање приноса. Употреба агротехничких средстава у тој производњи сведена је на минимум.

"Ми у овом тренутку имамо пољопривредну производњу која је можда и највећи загађивач природе и зато је важно да се дâ максимална субвенција свима онима који штите природу, да ли је то географско порекло, да ли је то органска производња", поручује Елвир Буразеровић, представник пројекта "Одржива пољопривреда за одрживи Балкан".

Од њиве до трпезе, храна са географским пореклом мора да прође и кроз три министарства. Елаборат са рецептуром контролише Министарство науке, производњу прати Министарство пољопривреде, а тржишна инспекција требало би да надзире полице на којима не би требало да буду производи са етикетама које доводе купце у заблуду да купују производ са заштићеним географским пореклом.