Сигуран извоз малине у Мађарску наредних десет година

Владе Србије и Мађарске договориле да ће малинари из Србије имати сигуран извоз на мађарско тржиште. Потписан је и Меморандум о разумевању компанија из Кечкемета и Ариља којим је предвиђена изградња фабрике за прераду малина и у којој ће у првој години бити отворено педесет нових радних места.

У наредних десет година, 5.000 тона малина сигурно ће бити извезено у Мађарску. То је део инвестиције од десет милиона евра, у оквиру које ће у Ариљу бити изграђена и српско мађарска фабрика.

"У којој ће се прерађивати индустријска малина и извозити се као готов производ из Ариља. Они ће у Мађарској од тог производа правити џемове и остале готове производе", наводи Саша Станић, директор компаније "H&S Fruit Arilje".

У Мађарској ће бити још већа инвестиција у фабрику за прераду српског воћа, а Влада Србије планира да се и у Пожеги направи још једна мешовита фабрика. Многи мисле да је у плану оживљавање "Будимке".

"Намеравамо да решимо проблеме неких старих брендова, који већ петнаест двадесет година не функционишу", наводи Бранислав Недимовић, министар је пољопривреде и заштите животне средине .

Нова тржишта и радна места

Произвођачи се радују новим тржиштима и новим радним местима, али се надају да то неће утицати на цену, чији би пад био удар на цео потрошачки ланац.

"Да људи не долазе да траже једнократне помоћи, јер имају могућност да зараде у малињацима", наводи Слађана Станковић, председница Скупштине Удружења малинара Ужице.

Ариљски воћари окупљени у земљорадничкој задрузи "Агро еко воће" планирају да сами прерађују малину у сокове, џемове. Али и то ће решити само мали део проблема, за које је потребна стратегија.

"Да се оснује воћарска берза у Београду, где ће једноставно тржиште завладати, где ће бити понуда и потражња да мали пољопривредни произвођачи да ли уједињени, да ли организовани у удружења, или задруге, могу имати додира са тржиштом. Произвођачи овог момента немају додира са тржиштом и то је највећи проблем", објашњава Божо Јоковић, директор "Агро еко воће" из Ариља.

Мешовите фабрике за прераду воћа једно су од решења проблема малинарства сматрају у Министарству пољопривреде, јер се дугорочним уговорима осигурава и извоз. Зато се овакви пројекти поред Ариља планирају на још три локације у Србији.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 20. април 2024.
6° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво