Антић: Крајем марта тендер за РТБ Бор

Антић је рекао Танјугу да су за РТБ Бор заинтересоване компаније из Кине, Русије и Канаде, али и из других делова света.

"Направићемо најбољи модел за стратешко партнерство, окончаћемо тај процес и крајем марта расписати јавни позив за избор стратешког парнтера", рекао је Антић.

Навео је да је ова година била јако добра за РТБ Бор, пошто су остварени добри резултати - повећана је прозводња катодног бакра.

"Резултати рударства су даљеко бољи, топионица је остварила позитивне резултате и 2018. ће у производном смислу донети даљи напрдак. Очекујемо да идућу годину завршимо са 46.000 или 47.000 тона катодног бакра. Све то праћено мерама УППР-а (унапред припремљено плана реогранизације) и повећањем ефикасности, уз добру цену бакра, чини РТБ врло атрактивним за многе компаније које би са Владом Србије хтеле у статешком партнерству даље да развијају РТБ", рекао је Антић.

Према његовим речима, тако ће се обезбедити нове инвестиције за даљи развој рударства, побољшање производње у Мајданепеку и Кривељу, али и отварање новог рудника Церово.

"То су озбиљне инвестиције које се мере стотинама милиона евра. Процењује се да је тај инвестициони циклус вредан више од пола милијарде евра, а за тако нешто није могуће да држава буде једини инвеститор и нама је потребан партнер који ће унети свој капитал", рекао је Антић.

Градња новог блока у Костолцу "догађај године" у енергетици

Почетак изградње новог блока Б-3 у Костолцу, снаге 350 мегавата, најважнији је овогодишњи догађај у сектору енергетике, уверен је министар Антић. 

"Ово је за српску енергетику, после више од три деценије, најбоља година у инвестиционом смислу, тако да је тешко изабрати један догађај. Ипак, почели смо у Костолцу да градимо нови блок Б-3 од 350 мегавата, што је највећи енергетски објекат после више деценија", рекао је Антић.

У термоелектрани Костолац је, заједно са партнерима из Кине, 20. новембра почела изградња новог блока Б-3, а вредност посла је 613 милиона долара.

Нови блок "Костолац Б-3" је највећа инвестиција у домаћем енергетском сектору и прво велико енергетско постројење које се гради у Србији после три деценије.

Подсећа да је у 2017. започета и градња великих ветропаркова и да се тренутно реализују пројекти за добијање 500 мегавата из снаге ветра.

У Нафтној индустрији Србије је започета изградња постројења "Дубока прерада" и та инвестиција је вредна 300 милона евра, нагласио је министар.

"Дубока прерада" је кључан пројекат друге фазе модернизације Рафинерије нафте у Панчеву. 

Такође, потписан је уговор за изградњу топлодалековод Обреновац - Београд, а почели су и радови на изградњи постројења за одсумпоравање димних гасова у ТЕНТ-у А у Обреновцу.

Антић подсећа и да је пуштена у рад деоница Трансбалканског коридора за пренос електричне енергије дуга 68 км, од Панчева до Решице у Румунији, донета одлука о проширењу подземног складишта гаса Банатски двор, отворен нови коп у Колубари - поље Г и друго.

"Имали смо читав сет догађаја у енергетској сфери који ће без сумње у будућности донети озбиљну енергетску безбедност и одредити Србију као лидера у региону и у електроенергетици, а надам се и у транзиту гаса. Реч је о потпуно новој енергетској политици Србије".

Антић, такође, каже да за разлику од свега тога у претходном периоду није било озбиљних инвестиција у енергетици.

На питање који би догађај у 2017. волео да заборави, рекао је да је то на првом месту лоша хидролошка ситуација због чега је била смањена производња струје у хидроелектранама, али и почетак године када је због хладног таласа била смањена производња угља.

Како каже, рудари у Колубари и Костолцу су великим напорима успели да пониште тај подбачај у производњи, тако да ћем 2017. завршити са четири одсто већом производњом угља него у 2016. години.