Недимовић за РТС: Цену малине диктирају инострани купци

У разговорима са малинарима се тежило цени од 160 динара, међутим, тржиште опредељује цене и диктира тржиште, а тражња за малином на Западу је мања.

Недимовић напомиње да је велики јаз и неповерење између произвођача и откупљивања, и да је ресорно министарство у спору око откупне цене било медијатор. 

"Несумњиво је да је од пре месец дана, када смо започели разговоре, цена била 110 динара, а у неким случајевима је дошла до 165-170 динара. Наравно, на неким местима је 135-140", наводи Недимовић и напомиње да се у Србији чак 605 хладњачара бави откупом малине.

"Министарство ће обезбедити да потпуно транспарентан процес по којој ће се цени малина продавати на иностраном тржишту и малинари ће у сваком тренутку били упознати по којој цени се њихова малина продаје", наводи Недимовић.

Мнинистар истиче да је чињеница да је у свету род малине мањи него раније. 

"У овом тренутку смањена је потражња великих трговинских ланаца, што не значи да се она неће повећати већ данас. Већ имамо информације да ће затражити одређене количине од наших великих откупљивача и да ће доћи до померања цена. Али то је процес. Пре две године имали смо аконтну цену од 140 динара (цена која се формира у тренутку када се буде знало по којој цени ће та малина бити извезена). Данас је та цена већа, а 2015. године је цена малине завршила на 190-200 динара", објашњава Недимовић.

Према његовим речима, радна група Министарства пољопривреде је закључила да је српска малина много бољег квалитета у односу на највећег конкурента Пољску. "Тржишта којима смо окренути су Француска, Немачка, скандинавске земље, Холандија, Швајцарска", каже министар. 

На питање зашто је цена малине на домаћем тржишту иде и до 500 динара, Недимовић напомиње да је свега три одсто призводње намењено продаји у Србији.

"Српски произвођачи имају 270 милиона евра зараде од продаје на иностраном тржишту. Треба да се ради на повећању конзумирања малине на домаћем тржишту, како се то уз помоћ државе ради у БиХ, како не бисмо само зависили од извоза. Не постоји берза малина, већ цена зависи од захтева иностраних купаца (ритејлера), и то условљава њену цену", указује Недимовић.

Говорећи о субвенционисању система за наводњавање, министар наводи да у августу почиње изградња великих, магистрaлних система. "Почетком августа почиње изградња четири система, од 11 за колико је закључено уговора", додаје Недимовић.

"Четири се раде у Војводини и три на подручју централне Србије. Кад завршимо тих 11 система у наредних неколико месеци имаћемо нових 25–30.000 хекатара земљишта на располагању за наводњавање", каже Недимовић.

Паралелно са тим, како додаје Недимовић, министарство субвенционише "микро" системе – бушење бунара за воћарство и повртарство.

"Тих 11 пројеката кошта око 30 милиона евра, а циљ је да се још пет пута толико стави под системе за наводњавање. Око три одсто пољопривредне површине је покривено, а тежимо да то буде десет одсто, нарочито на земљишту намењеном за воћарство и повртарство, јер се то највише исплати", наглашава министар.

"Због тога су важни предели код Младеновца, око Смедерева,  Удовички плато код Лесковца где је урађена електрификација, као и на јужним падинама Фрушке горе. Ових дана је почетак радова и убрзо ће бити готово", додаје Недимовић.

"Градња 'Тенисових' фарми и кланица од новембра" 

Говорећи о тридесетогодишњем закупу 2.400 хектара пољопривредног земљишта компаније "Тенис", Недимовић каже од новембра почиње реализација инвестиције немачке компаније у Зрењанину и Кикинди.

"Од новембра реализација две инвестиције 'Тениса', код Зрењанин и Кикинде. Креће изградња фарми, па потом кланица,", наводи Недимовић.

Са компанијом "Тенис" држава Србија обезбеђује велико тржиште, на простору ЕУ, Русије и Кине. Министар напомиње да се само два пројекта одоносе на "Тенис", а осталих девет закупаца пољоприведног земљишта су домаћи привредници, који желе да се баве прерађивачком производњом.

Како додаје, кроз тај процес обезбедиће се 530 стално запослених и још много периодично ангажованих радника.

Наводи да се немачка компанија пријавила за још три пројекта, али да комисија још није завршила свој посао. "Анализира се катастар, имовинскоправни односи, реституција. Желимо да само оне парцеле које су правно чисте буду предмет давања на 30 година", закључује Недимовић.