На путу ка енергетској ефикасности

Србија само у зградарству троши око три пута више енергије од европског просека. А престоница је навећи потрошач. Из Владе поручују да су ефикаснији енергетски пројекти већ покренути.

"Данас имамо соларне паркове, прве ветрењаче су кренуле да се врте по Србији, а богами, тек ће се вртети. Kоришћење те чисте енергије и у саобраћају – то су неки наши приоритети", каже министар рударства и енергетике Александар Антић.

Београд акценат ставља на обнову изолације зграда и увођење еколошких возила у градски саобраћај. Са кинеском компанијом улази се у пројeкат који ће коначно београдске топлане повезати са обреновaчким термоелектранама.

"То је инвестиција која је вредна 207 милиона евра и подразумева да се из ТЕНТ-а више неће бацати она врућа вода већ ће се топлодалеководом довести до електрана, а онда користити за грејање целог Београда", објашњава градоначелник Београда Синиша Мали.

Циљ је да и привреда и домаћинства рационалнијом потрошњом смање издатке за струју, грејање и воду.

"И лети и зими за грађане је јако битно да воде рачуна o томе колико троше, али користећи паметне материјале, паметне прозоре и изолацију, не морају да смањују комфор у коме живе. Ту, у ствари, јесте фокус енергетске ефикасности", истиче Ана Бован из Централноевропског форума за развој.

Из Брисела најављују помоћ Србији у остваривању енергетских пројеката.

"Зато смо ми ту да пружимо подршку како бисмо постали ефикаснији у коришћењу енергије. То је сектор у коме има још доста посла, јер нафта и угаљ спадају у прљаву енергију, а треба много више чисте енергије, из Сунца и ветра", каже Оскар Бенедикт из Делегације ЕУ у Србији.

Европске директиве у области енергетске ефикасности и заштите животне средине су све оштрије. План је да од 2020. године у земљама чланицама Уније новоизграђени објекти имају нулту потрошњу енергије. То значи да ће потребе за енергентима за грејање и хлађење покривати сопственом производњом, а кишницу претварати у воду.