Недимовић: Род малина преполовљен, произвођачи неће бити обештећени

"Произвођачи тог воћа знају да не могу да очекују надокнаду штете од државе и свесни су ризика када не осигурају производњу. Држава не може да компензује сваку штету зато што се послује у условима тржишне економије", рекао је Недимовић у интервјуу агенцији Бета.

Он је подсетио да држава произвођаче воћа помаже на два начина – обезбеђује противградну заштиту и помаже у осигурању рода у износу од 40 одсто вредности премије осигурања која обухвата и ризик од мраза, снега, грома и олује, а поједина друштва осигуравају и стабла.

"У Србији је осигурано само 10,5 одсто укупног пољопривредног земљишта, што је катастрофално мало и у најкраћем року морамо подићи тај ниво на бар 30 одсто", рекао је Недимовић.

Додао је да је "чуо од неколико произвођача из Ариља да су се научили памети, коцкајући се са временским неприликама".

"Привредник из Косјерића је осигурао две тоне малина и три тоне купина и премија осигурања је била 315.000 динара. Ако се одузме помоћ државе, њега је то коштало од пет до седам динара по килограму малине.

Рачунајући да је просечна цена малине 170 динара трошак осигурања у цени је само око пет одсто", рекао је Недимовић.

На питање да ли Србија има спремну робу за кинеско тржиште, које ће постати доступно после потписивања Меморандума о давању гаранција за безбедност прехрамбених производа, Недимовић је одговорио контрапитањем: да ли је Србија имала јабука за извоз када је потписан Споразум о слободној трговини са Русијом.

"Споразум је правни оквир који омогућава да се бизнис развија и има сигурно тржиште. Када је то обезбеђено, држава може да убризга финансијска средства у сточарство или нешто друго", рекао је Недимовић.

Казао је да јагњеће месо може одмах у мају да се извози, јер су Кинези спремни да дају дозволе, а од наших привредника зависи да ли ће склопити пословне аранжмане за извоз.

Сува шљива ће, према његовим речима, такође ускоро моћи да се извози као и говеђе месо, а ради се на обезбеђењу услова за пласман свињског меса и млека.

"За извоз у Кину нема квота, небо је граница", рекао је министар.

Шанса у развоју органске хране

Недимовић је истакао да Србија види шансу и у развоју органске хране и да ће следеће године у буџету за пољопривреду бити издвојена средства за помоћ произвођачима за пословање у прве три године које су најкритичније и када се са конвенционалне прелази на органску производњу и трошкови су највећи.

"За органску производњу долазе бољи дани. Ове године је у буџету за биљну органску производњу издвојено 88 милиона, а за сточарску 55 милиона динара, а субвенције за ту производњу су веће за 40 одсто. Органска храна се у овом тренутку производи на 16.900 хектара и она је нарочито погодна за девастирана подручја" рекао је министар.

Истакао је да је планирано да се субвенције ове године доделе младим пољопривредницима за инвестиције у воћарство, сточарство или повртарство у највећем износу до 10.000 евра или 1,2 милиона динара.

"Субвенција ће за 250 до 300 пољопривредника износити 75 одсто вредности улагања и додељиваће се унапред, а остатак новца треба да обезбеде сами", рекао је Недимовић и додао је да ће се тај пилот-пројекат ширити ако се покаже успешним.

Приоритет Министарства пољопривреде је, према његовим речима, и изградња система за наводњавање.

"Спремљени су јавни позиви за изградњу седам система за наводњавање који ће се финансирати из Фонда Абу Даби. За петнаестак дана ће бити расписани и јавни позиви за још четири система за наводњавање, тако да ће од укупно 11, седам бити у Војводини, а четири у централној Србији и наводњаваће више хиљада хектара", рекао је Недимовић.

Ти системи ће, према његовим речима, бити 'водени ауто-пут' на који ће заинтересовани моћи да прикључе секундарне системе, а министарство ће финансирати 50 одсто тих трошкова.

На питање да ли је решено како ће се третирати дуг пољопривредника од 186 милијарди за неплаћене доприносе, Недимовић је рекао да ће вероватно највећи део тих потраживања бити отписан јер "су и Министарство финансија и Међународни монетарни фонд свесни да их је немогуће наплатити".

"Значајан део тог дуга су камате. Убудуће ће се доприноси плаћати према економској снази, а не као до сада – сви пољопривредници су били у обавези да плаћају исте износе", рекао је Недимовић.