Халал стандард – нови изазов и улазница за шире светско тржиште

На пробирљивом светском тржишту све је више Халал потрошача, па је отуда и све веће интересовање наших предузетника за увођење Халал стандарда квалитета. Општина Пријепоље даје и субвенције заинтересованима за цертификацију.

Пекар Џевад Мујезиновић један је од петоро предузетника који су међу последњима добили субвенцију од пријепољске општине за Халал цертификацију.

"Сматрам да ћу појачати асортиман и пласман своје робе на тржишту. Ја се производњом бавим тренутно у Бродареву, у свом месту, а надам се да ћу подићи и према Пријепољу. Иначе, дајем и једну одређену количину хлеба за вакуфске кухиње", рекао је Мујезиновић из Бродарева.

Већ трећу годину пријепољска општина одређује у буџету средства за трошкове цертификовања - у жељи да, како кажу, пре свих пољопривредни произвођачи, захваљујући својим квалитетним производима, стигну до већег тржишта.

"Определили смо прошле године три милиона. Конкурисало је око петнаестак што физичких, што правних лица за добијање цертификата, а њих петоро су испунили услове тако да је од тих средства искоришћено милион и по. Практично смо 100 одсто надокнадили те трошкове, рефундирали свима који су испунили услове", навео је Драгољуб Зиндовић, председник Општине Пријепоље.

За компаније са већ прибављеним одређеним стандардима квалитета, Халал стандард је, како кажу у Агенцији за Халал цертификацију, само нови изазов - улазница за светско тржиште које, додају, броји преко милијарду и 400 милиона Халал потрошача.

"Производи на бази алкохола и свињских прерађевина и ГМО не могу добити Халал цертификат. Ми имамо 53 фирме у Србији које су тренутно цертификоване, око 15 фирми је тренутно у процесу цертфицирања. Свакодневно нам се јављају нове фирме, нове компаније...", каже Самир Тандир из Агенције за цертифицирање Халал квалитета у Новом Пазару.

Заинтересованима Агенција организује обуку, а по добијању Халал квалитета најмање четири пута контролише производни процес, од порекла сировине до производа спремног за продају.

Компанија "Златиборац" из Мачката овај цертификат поседује од 2011, захваљујући коме је учврстио тржишне позиције у Србији и земљама у окружењу, али је постигао и више од тога.

"Захваљујући Халал квалитету компанија 'Златиборац' извози у Азербејџан, Туркменистан, Казахстан и бележимо значајну тражњу из осталих земаља исламског света... Многи трговински ланци из Европске уније све више у своје продајне програме уводе Халал квалитет", рекао је Душко Кнежевић, генерални директор "Златиборца".

Осим пријепољске општине, субвенције за Халал цертификацију дају и Министарство пољопривреде и покрајинска влада.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 16. април 2024.
25° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво