Како до смањења намета на зараде уз стабилну државну касу

За сваког радника држави се плаћа 10 одсто пореза на зараду, а онда и послодавац и запослени плаћају доприносе за пензионо и здравствено осигурање и за незапосленост.

"На 100 динара нето зараде држава узима 64 до 67 динара, зависно од висине зараде", истиче Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку.

Смањење намета на зараде је пут којим се мора ићи, кажу стручњаци, али опрезно.

"Доприноси и индиректно порези, пре свега ПДВ, су основне позиције које пуне буџет. Према томе, нема великог играња у смислу експеримената са једном таквом мером. То је била једна од основних препрека да претходне владе то ураде", каже економиста Иван Николић.

Кад се држава одрекне дела неког дела прихода, мора то негде да надокнади, на пример, бољом наплатом постојећих пореза пре свега на имовину и даљим смањивањем сиве економије.

"Ми смо резултате смањивања сиве економије имали већ ове године. Раст прихода од акциза и од пореза на додату вредност је вишеструко већи од раста производње, промета итд. Међутим, ми и даље имамо велики удео сиве економије", истиче економиста Стојан Стаменковић.

О проценту могућег смањења намета на зараде економисти не би да нагађају. Привреда има рачуницу.

"За сада би било добро да порези и доприноси буду на нивоу као што је у већини источноевропских земаља – 40 до 42 одсто. То би било значајно растерећење. Ми бисмо били конкурентни с државама као што су Словачка, Чешка, Мађарска, били бисмо конкурентнији у односу на Бугарску, где је последње три године отишло највише инвеститора у региону", указује Рајић.

У Бугарској су намети на зараде најнижи – 20 одсто, у Албанији 25 одсто. Од нас веће порезе и допринсе на рад у региону имају Црна Гора и Словенија.