Русија у одбрани "калашњикова"

Русија ће предузети низ акција како би заштитила ауторска права за аутоматску пушку "калашњиков", коју нелегално производе десетине фабрика широм света, најавио је шеф руске државне компаније за трговину оружјем Анатоли Исаикин.

Нелегална производња те пушке ван Русије изазвала је финансијске губитке и нанела штету бренду због лошег квалитета копија, које, према речима Исаикина, не могу да се пореде са пушкама произведеним у Русији.

"Калашњиков" је постао најраспрострањеније оружје на свету. Од почетка серијске производње пре 60 година, направљено је 100 милиона пушака АК-47, али је само половина њих права, направљена у Русији, навео је британски часопис "Индипендент".

Ово оружје тренутно производи још око 30 страних компанија, рекао је Исаикин.

Компанија "Рособоронекспорт", којом управља Исаикин, настојаће да потпише уговоре са другим државама којима ће се заштити ауторска права за "калашњиков" и друго руско оружје.

Совјетски Савез није придавао велику пажњу законима о ауторским правима, дајући лиценце за производњу оружја својим "сателитским" државама у источној Европи и другим деловима света. Иако те лиценце нису важиле након завршетка "хладног рата", производња се наставила.

Компанија "Ижмаш" у граду Ижевск, која производи калашњикове, тек је 1997. године добила патент за то оружје, после чега је почела да врши притисак на стране произвођаче да поштују ауторска права.

Директор компаније "Ижмаш" Владимир Гродетски рекао је да компанија губи око 400 милиона долара годишње због фасификовања калашњикова.

Једини легалан произвођач те пушке у иностранству је Венецуела, која је потписала уговор о куповини 100.000 пушака и њиховој лиценцираној производњи.

Друге земље у којима се производи калашњиков, укључујући источне европске земље и Кину, показале су спремност да поштују ауторска права руске компаније, али сматрају да о томе треба разговарати на нивоу влада.

Совјетски Савез је снабдевао Кину оружјем док нису постали ривали шездесетих година. Обнављањем пријатељских односа почетком деведесетих година, Кина је опет постала највећи купац руског оружја, али је последњих година трговина оружјем између две земље смањена.