Немачки стручњаци помажу српским текстилцима

Пре пола века, немачки стручњак за текстил Карл Елмар посетио је "Таратекс" у Бајиној Башти, који је упошљавао две хиљаде радника. Поново је у Србији, али те фабрике више нема. Као један од 12 хиљада немачких пензионера – саветника, преноси искуство и знање стечено у водећим модним кућама широм света.

"Имате квалитетну радну снагу, која никако не сме да буде јефтина. Учим их да боље планирају производњу, да израчунају како да им се што пре врати уложено. Многе фирме гледају конкурентске производе и ставе цену за пет одсто мању, а то није добар пут", сматра Карл Елмар из "Сениорског експертског сервиса Немачке".

У организацији посла Немци су беспрекорни а, поред те особине, од немачких сениора српски текстилци уче и друге тајне успешног пословања, попут тога да један радник не ради више послова, већ само онај за који је стручан.

Марко Симовић, из ариљског предузећа "Гарман д. о. о.", каже да Србију од азијских земаља као што су Кина и Бангладеш издвајају брзе испоруке, могућност да се налог из иностранства обради за две, три или четири недеље и да роба може да стигне за 48 сати до најдаље тачке Европе.

Милан Бајић из београдске "Афродита моде" наводи да један консултант који дође у фирму кошта око хиљаду евра на дан.

"Ми смо добили експерта који нас ништа не кошта", каже Бајић.

Како је квалитет на првом месту, српски текстилци су се окренули најсавременијим технологијама, добром дизајну и одличним материјалима.

Тако је 16 малих и средњих фирми које су чланице кластера и директно запошљавају три хиљаде људи, а преко коопераната још толико, имало прошле године промет од 55 милиона евра.

Половина је отишла у извоз, што их ставља на четврто место извозника српске робе.

Слађана Милојевић из кластера модне и одевне индустрије Србије наводи да су неки од њих ангажовали експерте у домену организације производње, у повећању продуктивности, други експерте за брендинг, трећи за финансије, четврти за продају.

Којим путем немачки пензионисани стручњак долази у Србију?

Милан Крстић из Немачко-српске привредне коморе објашњава да фирма или институција најпре попуњава пријаву која се шаље Комори, а затим ће бити прослеђена централи у Бону.

Централа у Бону предлаже најбољег консултанта у односу на захтев који је послат, додаје Крстић.

Пројекат "Сервис сениорских експерата" спороводи се у Србији од 2005. године.

После текстилних, страних пензионисаних стручњака највише има у туризму, гастрономији, воћарству, али и у државним институцијама попут болница.