Српски лешник у "Фереро" куглици

Да ли бисмо од увозника могли да постанемо конкуренти на тржишту знаће се од децембра, када почне сарадња са италијанском компанијом "Фереро", која планира да образује произвођаче и откупљује лешник за своју кондиторску производњу.

Некада су падине лесковачке котлине биле обрасле шумом леске, а по њему је и град у новије доба добио име. Данас лешник гаји тек понеко домаћинство.

У селу Ждеглова надомак Лебана, Славко Ђокић је, пре 13 година, засадио лешник. Са пет хектара убрао је шест и по тона, како каже, двоструко више него прошле године и то захваљујући наводњавању.

"Улагања су велика, дугорочно се чека да би се исплатило, најмање пет до седам година", рекао је Ђокић.

И поред тога што су потребна велика улагања и што се дуго чека на први род, стручњаци препоручују узгајање лешника.

"Оно што смо приметили јесте да је подигнуто доста нових засада. Ове године је и приметно да су неки у доброј форми, да се интензивно обрађују, и да је то један показатељ да на овом простору постоје агротехнички услови за успевање ове културе", каже професор агрономије Јовица Ђоновић.

Према процени Министарства пољопривреде, тренутно је у Србији под засадом леске око 1.200 хектара. Циљ је да се пољопривредници подстакну да узгајају квалитетне италијанске сорте лешника, посебно у Топличком, Пчињском и Пиротском округу, али и у Срему и делу Бачке.

"Оно што Министарство додељује будућим произвођачима то су субвенцијска средства за куповину садног материјала, затим за постављање наслона за обраду земљишта, за хемијску анализу земљишта, максималан износ средстава од којих корисник може да добије до два милиона динара", каже Колинда Хрехоровић из Министарства пољопривреде.

Италијани су, после Турске, други по производњи лешника. А компанија "Фереро", произвођач популарне "нутеле", за коју зна читав свет, на своју мапу улагања уцртала је и Србију.

"Компанија 'Фереро' зна да Србија има одличне агроеколошке услове за гајење лешника, желе да помогну да што више засада буде на вашој територији. Њихов модел инвестирања предвиђа откуп лешника од домаћих произвођача, а у међувремену обучавају произвођаче и саветују их како да побољшају производњу и које сорте да гаје", рекао је Марко Леоне, први секретар за економска питања Амбасаде Италије.

Производња лешника у Србији тренутно подмирује тек десетак процената потребних количина. Остатак се увози, углавном из Турске, за шта се годишње плати и до десет милиона евра.

Највећи купци лешника у свету су кондитори који откупе око 75 одсто светске производње, а само "Фереро" чак 27 одсто.