Већа права корисницима кредита

Банке пуне новца – грађани гладни кредита, па је олако задуживање било неминовно. После десет година кредитне експанзије, више институција "рашчишћава" лоше кредите него што брине о новим.

Крајем 2011. донет је Закон о заштити корисника финансијских услуга који налаже обрачун рата по курсу по којем је кредит и одобрен. Такође, и одредивост камате без једностраног подизања марже. Ако банке нису одобравале позајмице по том принципу пре доношења тог закона, сада морају да их ускладе.

Радица Димитријевић из Народне банке Србије каже да и каматна стопа може да буде одређена и одредива. Истиче и да у структури каматне стопе, елеменат који је променљив, уколико је променљива каматна стопа, мора да буде уговорен.

Управо су ти променљиви делови камате били највећи проблем, па су и кредити на међународном тржишту расли са растом камате на евро или швајцарски франак.

У јуну 2007, за износ стамбеног кредита од око 71 хиљаду евра рата је износила око 500 евра, а шестомесечни еурибор био је 4,25 одсто. Годину дана касније, рата је била 540 евра, а у фебруару ове године 352 евра, јер је еурибор био само 0,13 одсто. У Сосијете женерал банци кажу да имају исте стандарде за све земље у којима раде.

"Уколико имате фиксну каматну стопу, ваша рата је иста првог и последњег дана отплате кредита", истиче Дејан Вучинић из Сосијете женерал банке.

Вучинић каже да, када је реч о променљивој каматној стопи, маргина банке је потпуно фиксна, а једини променљиви део је еурибор и додаје да је раст и пад еурибора утицао на висину месечне рате.

Двехиљадите године Србија је имала 111 банака, од којих само једну страну. Сада их укупно има 30, а највише је страних. Многе које су нестале нису се фер понашале према клијентима, дугове су остављале држави, па је било питање времена ко ће и када увести ред на тржиште.

"У суседној Мађарској је Врховни суд самим банкама наложио да само у оним ситуацијама у којима је то био случај, врате новац, уколико је то понашање било нефер. Ове измене и допуне Закона и регулативе иду прилог већем степену заштите кијената, а и самим банкама јер ће њихово пословање бити транспарентније", сматра Малиша Ђукић из Београдске банкарске академије.

Од петог априла, банке су дужне да понуде и олакшице клијентима задуженим у швајцарцима. Решења су у распону од смањења месечне рате за петину до конверзије таквих кредита у евро и продужења рока отплате без додатних трошкова за клијенте.