Спој пољопривреде и туризма добитна комбинација

Генетски немодификована храна могла да буде наша шанса на светском тржишту, а спој туризма и пољопривреде добитна комбинација за Србију, тврде стручњаци. Предност Србије је и то што је више од 600.000 малих домаћинстава задржало традиционалан начин производње, потпуно природно.

"На пример, у ЕУ има 500 милиона потрошача, само 10 одсто од њих, то је 50 милиона потрошача који су одлучили да хоће да троше такву храну. Та храна тамо је скупља од 30 - 50 одсто и ето вам тржишта. Ако би се прогласила за стратешку делатност пољопривреда и у њу уложила 1,5 милијарда долара онда би одмах могла да удвостручи ту производњу самим тим и да удвостручи извоз", објашњава члан Одбора за село Српске академије наука и уметности Бранислав Гулан.

За сада се воће и поврће без пестицида узгаја на 8.000 хектара.

"Имамо више од 1.000 органских произвођача у Србији и они свакако имају потенцијал да развију еко туризам и здравствени туризам. Оно што је стварно потребно то је један систематичан рад на томе. Значи један план", каже Нада Мишковић из "Serbia Organika".

Воље да се искористе предности српске пољоприврде и здраве хране, ипак има и то баш кроз туризам. Србија је конкурисала за средства из европских фондова за развој сеоског туризма.

"Корисници ће бити првана и физичка лица, ради се о бесповратним средствима до 65 одсто износа где је максималне инвестиције до 300.000 евра, али кажем 2015. сигурно треба да посветимо постизању тих минимума стандарда да би могли да конкуришу за такав вид подршке", истиче начелник Одељења за рурални развој при Министартсву пољопривреде Драган Мирковић.

Од прошле године и држава поново помаже развој сеоског туризма. Издвојено је 20 милиона динара, за које могу, до 15. новембра, да конкуришу сви који су већ инвестирали у то да на најбољи начин прикажу српско село.