Бирократија, препрека страним инвеститорима

Међународни сајам инвестиција у Београду завршен је синоћ. Нека од питања на које је 50 излагача из земље и иностранства покушало да одговори, била су како привући стране инвестиције и шта је потребно урадити да би се уредило тржиште некретнина.

Иако је, судећи по студији Светске банке за добијање грађевинске дозволе у Србији потребно 19 процедура и 20 различитих дозвола, за разлику од Велике Британије, на пример, где је за то потребан један папир, страни инвеститори у Србији виде много могућности за пословање.

Неил Слоам Брајан из лондонске компаније "Лак енд" оцењује да Србија излази из кризе и да су овде цене међу најнижима које добијају.

"Надам се да ће Србија ући и на европско економско тржиште. Волели бисмо да доведемо више људи из Велике Британије да овде улажу, јер тренутно у Лондону нема где да се инвестира", наводи Брајан.

Ипак, истиче да је тешко снаћи се кроз законе и прописе. "Надам се да ће се уз помоћ Владе Србије променити закони како би били мало сигурнији за улагаче, па ће их бити више", каже Брајан.

Готфрид Хакбарт испред предузећа "ЕРА" из Аустрије тврди да је та земља посебно заинтересована за улагања у грађевинске објете, пословне развојне пројекте.

"Било добро да нема много бирократских препрека и да нам не буде тешко да нађемо компаније у које бисмо улагали", истиче Хакбарт.

Албански излагачи представили су један од највећих пројеката у региону - "Тирана бизнис парк".

"Београд је велико тржиште као и Србија са много великих компанија које су ту лоциране. Наша је намера да привучемо што више фирми, да дођу у Албанију и виде да ли су заинтересовани за то тржиште", каже Блерта Вула из "Тирана бизнис парка".

Домаћим инвеститорима који граде станове, како наводе, посао отежавају велики намети на градњу, који знатно поскупљују цену квадрата, тако да продаја иде лоше, иако само Београду постоји велики број потенцијалних купаца.

Љиљана Поткрајац из "Арамонд Дунавске терасе" каже да систему у Србији увек недостаје још један папир.

"Кошта нас време, кошта нас пројекат, неприлагођена регулатива и то све на крају повећава цену квадрата, што се одрази на крају на купце", објашњава Љиљана Поткрајац.

Градови и општине Србије, банке, инвестициони фондови и извођачи радова представили су инвестиционе пројекте, пројекте стамбених и пословних комплекса, индустријске зоне и могућности за улагање у обновљиве изворе енергије, индустрију и пољопривреду.