Сигурност улога важнија од зараде

Од почетка економске кризе, камате на девизну штедњу у Србији готово су преполовљене. У 2011. години, пале су око 0,4 одсто, а у првих пет месеци ове године 0,1 одсто. Међутим, и са тим благим падом, Србија је и даље водећа у Европи по висини каматне стопе, грађани све више штеде, па је девизна штедња у последње четири године порасла за две милијарде евра.

Док Немац у просеку штеди 40.000 евра, Срби у банци чувају 40. део тога – 1.000 евра. У Немачкој је просечна камата око 1,5 одсто, у Србији три пута већа, пет одсто. Међутим, било је и бољих времена за наше штедише.

Верољуб Дугалић, председник Удружења банака Србије каже да су 2008. и 2009. године када је велика криза почела, наше банке све теже долазиле до дугорочних извора на међународним тржиштима и тада је девизна штедња постала најбољи извор за те дугорочне кредите, пре свега стамбене.

"Каматна стопа тада била и до девет одсто у неким банкама, што је било несвакидашње, и то је било лепо за грађане, али је било веома лоше за банке јер је то био велики трошак за банке", рекао је Дугалић.

Ко је 2008. године, на пример, орочио на годину дана 5.000 евра могао је себи од камате да обезбеди летовање.

Данас са истом сумом и знатно нижом каматом, можда можете у неку српску бању. С друге стране, високе камате на штедњу поскупљивале су позајмице грађанима и привреди. Зато је прошле године, чак и Народна банка Србије позивала банке да смање каматне стопе на девизне улоге.

"Сад је тај период када би требало банке које су узеле штедњу за 5 одсто да кажу добро, сада можемо да дамо кредит и за 7, 8, 9 одсто. Међутим, сведоци смо да то и није резултирало неком појефтињењу кредита", каже Душан Узелац са сајта Каматица.

Камате на орочену штедњу на годину дана крећу се од 2,75 одсто до 5,5 одсто. Иако на годишњем нивоу камате падају у просеку око пола процента, штедња грађана Србије достигла је осам милијарди евра.

"Основни критеријум којим су се грађани руководили пре неколико година, висина каматне стопе, сада је промењен и на првом месту је сигурност, тако да имамо занимљиву ситуацију да две банке које су водеће нашем тржишту имају и највећу девизну штедњу, а тамо каматне стопе нису највише", објаснио је Дугалић.

У Удружењу банка кажу да камате у наредном периоду неће расти и да може да се очекује чак и благи пад. И поред тога, Србија и даље нуди најбоље услове за штедњу у региону, али и у Европи.

У Хрватској камата не прелази 2,4 одсто, а у земљама Евроспке уније 2,7 одсто. Због тога су ранијих година многе штедише из тих земаља орочавале депозите у банкама у Србији.