Раст евра кочи враћање кредита

Евро је прешао још једну психолошку границу од 112 динара. Пре четири месеца вредност европске валуте је била 103 динара. Због пада динара, порастао је број оних који касне са отплатом кредита.

Секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић каже да у случајевима када клијенти касне са отплатом кредита банке покушавају да са њим утврде у чему је проблем у враћању кредита и онда се, у складу са уговором, траже модалитети да се то реши.

"Нека од решења су грејс период или мировање обавеза, односно плаћање само камата у неком периоду", објашњава Дугалић.

Душан Узелац са сајта Каматица истиче да је најбитније да грађани буду свесни својих могућности односно колико и када могу да исплате, али и да буду свесни својих права како их банке не би плашиле разним сценаријима.

Све више грађана жали се да их банке зову и агресивно покушавају да наплате кредите па чак и онда када је кашњење од месец дана. Клијенти би на такво понашање морали да упозоре управе банака.

"Банке не би требало да се на некоректан начин односе према својим клијентима. Уколико се, ипак, тако односе онда би клијенти требало да се жале прво управама банака, а онда и кол центру НБС", каже Дугалић. 

Иако су многи грађани у проблем са отплатом кредита ушли не својом вољом, чини се да им на руку не иду ни прогнозе - не само о јачању евра већ и о томе да неће бити скоријег пада камата.

Грађани банкама дугују у просеку 800 евра. У Хрватској, поређења ради, тај дуг је двоструко већи, али су двоструко веће зараде.