Годишњица напада на колону ЈНА

Полагањем цвећа и паљењем свећа, одата је пошта војницима и официрима који су, пре 19 година, страдали у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Обележавање 19. годишњице злочина над војницима ЈНА у Сарајеву у Добровољачкој улици протекло је без инцидента, иако полиција кантона Сарајево није дозволила трочланој српској делегацији, и поред ранијег договора, да на месту страдања војника положи венац, правдајући то безбедносним разлозима.

Близу 100 чланова породица и представника невладиних борачких организација и власти РС запалили су свеће и положили беле руже у близини Добровљачке, која сада носи име Хамдије Крушевљаковића, код моста Дрвеније.

Три аутобуса која су дошла из Источног Сарајева, међу којима су били и представници власти РС, зауставила су се испред зграде Факултета политичких наука у Сарајеву, одакле су учесници помена са запаљеним свећама и белим ружама у мимоходу дошли до моста Дрвенија на Миљацки.

Скуп су обезбеђивале јаке полицијске снаге. Помен погинулим војницима ЈНА служен је у православном храму у Миљевићевима у Источном Сарајеву, а положени су и венци на војничком гробљу у Сокоцу.

Прекршен договор

Напад на колону, која се повлачила из команде Друге војне области, извели су припадници муслиманске Територијалне одбране, полиције и паравојних формација "Зелене беретке" и "Патриотска лига", кршећи договор о мирној евакуацији.

Према подацима МУП-а Републике Српске, у том нападу убијена су 42 припадника ЈНА и цивила, међу којима пет официра, 73 особе су рањене, а 215 заробљено или отето.

Дан раније, 2. маја 1992. године, припадници војних и паравојних формација босанских муслимана напали су Дом ЈНА у Сарајеву и неколико других војних пунктова у граду и убили 14 припадника ЈНА.

Као одговор на те нападе, припадници ЈНА су, истог дана, на сарајевском аеродрому задржали муслиманског вођу и Алију Изетбеговића, који се у пратњи потпредседника владе Златка Лагумџије и кћерке Сабине враћао са мировних преговора у Лисабону.

Изетбеговић је одведен у касарну ЈНА у Лукавици, надомак Сарајева, ради преговора о безбедној евакуацији војника, официра и цивила на служби у ЈНА из команде Друге војне области, као и других касарни које су биле под опсадом муслиманских снага у Сарајеву.

У преговорима су учествовали тадашњи командант Друге војне области ЈНА, генерал Милутин Кукањац, командант мировних снага УН канадски генерал Луис Мекензи, члан Председништва БиХ Ејуп Ганић, а безбедну евакуацију гарантовао је сам Изетбеговић.

Мекензи: Најгори дан у мом животу

Пошто је споразум постигнут, колона са возилима ЈНА кренула је из команде у насељу Бистрик, а на њеном челу налазио се транспортер у којем су, као заштитници, били Изетбеговић, генерали Мекензи и Кукањац.

Само километар даље, када је транспортер на челу конвоја избио из Добровољачке улице на Скендерију, око 20 територијалаца препречило је возило, одсекавши остатак колоне, а из околних кућа, са само педесетак метара, муслиманске снаге отвориле су ватру.

Припадници ЈНА, углавном млади војници, беспомоћно су седели у возилима и на камионима, а, према сведочењима преживелих, ликвидације су биле бруталне - нападачи су извлачили ненаоружане војнике, официре и цивилна лица која су уз понижавање, рањавали и убијали на улици.

"Могао сам да видим како војници територијалне одбране протурају цеви кроз прозоре цивилних аутомобила, који су били део конвоја, и пуцају. Видео сам како се крв слива низ ветробране кола", написао је у својој књизи, Чувар мира - пут у Срајево, генерал Мекензи.

Начелник "плавих шлемова" записао је тада у своју бележницу: "Био је то дефинитивно најгори дан у мом животу".

За злочине у Добровољачкој улици још нико није одговарао. На основу Интерполове потернице из Србије у Лондону је ухапшен Ејуп Ганић, али је пуштен на слободу. Исто се догодило и са Јованом Дивјаком.