Језик у служби национализма

Хрватски, српски, босански и црногорски су исти језик, и језик се инструментализује за националистичке циљеве. Језиком се фалсификује прошлост и изграђују митови који подржавају идеолошки пожељну слику стварности, рекла је лингвисткиња Сњежана Кордић на промоцији своје књиге "Језик и национализам".

Код лингвиста у служби национализма, матерњи језик је уздигнут на престоље као божанство и да такав однос према језику данас влада 0у Хрватској, истиче Кордићева.

Хрвати, Срби, Бошњаци и Црногорци имају заједнички стандардни језик, па се не може говорити о различитим стандардним језицима, него о стандардним варијантама једног истог стандардног језика, закључује лингвисткиња, пише хрватски Монитор.

"Задњих двадесет година у Хрватској је чистоћа језика или језички пуризам постао велика тема, присутна на сваком кораку", тврди ауторка на почетку првог поглавља књиге "Језични пуризам".

Изишло је мноштво језичних саветника који хвале пуризам, на њега се позивају аутори бројних разликовних речника, аутори правописа, лектори и учитељи, њега захтевају писци језичних колумна по новинама, њиме се управљају уредници разних емисија о језику на радију и телевизији, наводи ауторка.

"У Хрватској је пуризам уврштен не само у факултетски програм студија кроатистике него и у наставне програме свих средњих школа", пише Кордић, подсећајући на мисао Урса Алтермата како се етничко чишћење увек прво одвија у главама, тј. на подручју језика и симбола.

"Доминација пуризма знак је доминације национализма", тврди Сњежана Кордић, наводећи како пуризам у Хрватској није својство језика, него кроатиста који то своје својство желе да наметну другим говорницима у Хрватској.