Читај ми!

Пад владе у Бугарској – Русија, мафија и мало Македоније

Влада Кирила Петкова успела је да се одржи на власти свега шест месеци, пре него што су јој 123 посланика ускратила поверење због низа сложених околности, укључујући последице рата у Украјини, најаве обрачуна са мафијом и решавање проблема са суседном Северном Македонијом. Петков оптужио Русију за мешање у унутрашња питања Бугарске. Бугари против нових избора. Протест испред парламента.

Пад владе у Бугарској – Русија, мафија и мало Македоније Пад владе у Бугарској – Русија, мафија и мало Македоније

Бугарски премијер Кирил Петков био је за три гласа "кратак" да очува власт, пошто су против његове владе гласала 123 од присутних 239 посланика у парламенту, што суштински уводи Бугарску у нову политичку кризу, свега шест месеци пошто је, на једвите јаде, формирана влада.

"Ово је сићушан корак на дугом путу који нас чека. Обећавам да ћу наставити борбу и да ћемо једног дана имати Бугарску без владара из сенке, без мафије – нормалну европску државу", рекао је Петков после гласања, оптужујући руску амбасадорку у Софији Елеонору Митрофанову за "оркестрирање његове смене".

Упркос исходу гласања, Петков ће имати још једну шансу да формира владу, али је у овом тренутку мало вероватно да ће успети да обезбеди већину у парламенту. Уколико ни опозиција не успе да формира владу, Бугарску чекају ванредни избори – четврти од априла прошле године.

Расписивање избора прилично је ризичан потез зa све политичке опције, пошто се дан пре пада владе у истраживању локалне подружнице Галупа, чак 40 одсто Бугара изјаснило против новог гласања, наспрам 26 одсто испитаника који подржавају ванредне изборе.

Непосредно после гласања, неколико хиљада присталица владе Кирила Петкова окупило се испред зграде бугарске скупштине, коју су у претходних 48 сати чувале јаке полицијске снаге, оклопна возила и водени топови.

Влада Кирила Петкова прва је европска влада која је, додуше индиректно, пала под притиском последица рата у Украјини.

Генеза политичке кризе у Бугарској 

Криза у Бугарској почела је пре неколико седмица кад је из владајуће коалиције иступила партија ИТН, Славија Трифонова, који је Петкова оптужио да води земљу у банкрот, те да се са западним дипломатама тајно договорио да Бугарска скине вето са почетка преговора Северне Македоније и Европске уније.

Странка ИТН је, до напуштања коалиције, имала 25 посланика у парламенту, али је тај број у међувремену смањен пошто је Трифонова, из различитих разлога, напустило неколико посланика.

Један од пребеглих посланика, Николај Радулов, оптужио је шефа посланичке групе ИТН-а, сценаристу Тошка Јорданова, да му је претио "чупањем ноктију". Навео је и да је једна од посланица те странке у последњи час одустала од одласка из ИТН-а, правдајући се главобољом.

Иако питање почетка преговора Скопља и ЕУ представља окидач политичке кризе у Бугарској, тамошњи аналитичари сматрају да проблем, у ствари, представљају реформе које је покренула влада Кирила Петкова, чиме су у великој мери угрожене позиције неколико утицајних странака.

Некадашњи министар спорта Радостил Васиље тврди да узавреле дебате о Северној Македонији представљају само завесу којом се скривају везе челника партије са организованим криминалом.

"Издаја бугарских интереса", како је лидер ИТН-а Слави Трифонов описао разлоге иступања из Владе, тврде представници владе Кирила Петкова и аналитичари, представља алиби за заустављање реформи и одлив буџетских средстава на рачуне сумњивих компанија.

Сличне тврдње у петак је изнео и Петков, који је софијском Капиталу рекао да ИТН покушава да "очува шеме према којима новац из буџета завршава на рачунима приватних компанија сумњиве репутације".

ИТН је, како тврди Петков, напустио Владу пошто је откривено да чак 80 одсто грађевинских компанија, којима је било намењено 1,7 милијарди евра из буџета, ради нелегално.

Прва жртва лома на бугарској политичкој сцени био је председник скупштине Никола Минчев, за чији је опозив гласало 125 од укупно 240 посланика, што практично значи да су коалиционој влади, недавно ослабљеној одласком странке ИТН, остала само четири дана да убеди пет посланика да промене страну.

У компликоване односе умешао се и председник Румен Радев, који је од Владе затражио да се изјасни да неће скинути вето са почетка преговора Скопља и Брисела.

Недуго по завршетку седнице на којој је опозван председник парламента, испред скупштине се окупило неколико хиљада људи који су подржали владу Кирила Петкова. Један од посланика ИТН-а је покушао да се обрати демонстрантима, али га је полиција одвукла назад у зграду пошто су ка њему почеле да лете флаше, јављају бугарски медији.

петак, 19. април 2024.
6° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво