Бугарска и македонски "нон пејпер"

Посета еврокомесара за проширење Оливера Вархељија Софији, како се чини, није резултирала помаком у процесу решења отворених питања, која већ месецима блокирају почетак преговора Северне Македоније са Европском унијом.

"Бугарска је отворена за активан, свеобухватан и отворен дијалог са Северном Македонијом... Не може да се очекује промена националног става Бугарске према Северној Македонији", рекао је шеф дипломатије у техничкој влади Бугарске.

Вархељи и португалски министар спољних послова Аугусто Сантос Силва, чија земља председава Европском унијом, састали су се са бугарским званичницима у покушају да са мртве тачке покрену одавно заглављене преговоре Северне Македоније и Албаније са ЕУ.

Стоев је, пак, нагласио да Бугарска од Скопља очекује потпуно поштовање Споразума о добросуседству из 2017. године, који власти Северне Македоније сматрају јединим предусловом за почетак преговора са ЕУ.

Бугарски министар је, истовремено, рекао и да је спреман да разговара са македонским шефом дипломатије Бујаром Османијем, али у оквирима ингеренција које има техничка влада.

Истовремено са посетом европских званичника, бугарски медији су објавили "нон-пејпер" о решавању проблема везаног за почетак преговора са Скопљем, чије се ауторство приписује Португалији.

Македонски премијер Зоран Заев, свега дан пошто је прилично цинично одговорио на бугарске замерке, поздравио је предлог који су у Скопље донели Вархељи и Сантош, наводећи да предстаља добар основ за решавање проблема.

"За нас је јако важно да предлог не задире у питања македонског идентитета, чиме је наш кључни захтев испуњен. Снажно верујемо да је предлог добра основа и за кључне захтеве Бугарске", рекао је Заев после сусрета са европским званичницима.

Бугарска агенција БГНЕС је документ оценила као "неприхватљив", наводећи се да се тим актом Северна Македонија ослобађа од одговорности да спроведе евентуалне будуће договоре.

Ова агенција је навела да ће овај предлог предочен бугарским званичницима, уз очекивање да ће одмах бити одбијен, јер се не помиње "порекло македонској језика".

Такође, наводи се да већи део овог документа чине раније одбијени предлози које су Софији предочиле немачке дипломате.

Бугарска тврди да је "македонски језик настао 1944. године", те да може да се рачуна једино као "писана регионална форма бугарског језика".